Danas se u Parizu završavaju XXXIII Letnje olimpijske igre.
Pariz i Francuska treći su put domaćini Letnjih olimpijskih igara a na ovim se takmičilo hiljade takmičara u čak 32 sporta i 329 disciplina.
Prema tradiciji, na svečanosti zatvaranja završne reči budu, vidimo se u Los Anđelesu, koji je domaćin Igrama za četiri godine.
Ko je prethodne dve nedelje gledao prenos bar jednog sportskog događaja sa stadiona i iz dvorana mogao je samo da uživa u, s jedne strane odlično organizovanom sportskom događaju a s druge, još lepše, u prepunim tribinama gostiju ali najviše domaćina koji su pokazali koliko su ponosni i na svoju državu i na svoje mogućnosti da ugoste sportiste i navijače iz celog, prilično podeljenog sveta.
A imali su izbore dve nedelje pre početka Olimpijade, tek da se ne zaboravi.
I za nastanak modernih Olimpijskih igara zaslužan je takođe Francuz, Pjer de Kuberten, koji je bio i prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Ali, istorija beleži i da je veliki doprinos ustanovljavanju modernih olimpijskih igrada imao i Englez Vilijem Peni Bruks. Krajem XIX veka u Engleskoj je organizovao nekoliko takmičenja vrlo sličnih počecima Olimpijade.
Prve moderne Olimpijske igre, posle mnogo truda i napora, održane su u Atini 1896. godine.
Zanimljivo je da su Olimpijske igre prvih decenija trajale i po pola godine.
Tek na onim u Berlinu, koje su u istoriju ušle i po mnogim drugim stvarima, odlučeno je da igre traju 15 dana i to je tako do danas.
Obeležja olimpijada su naravno olimpijski krugovi, zastava, tu je i moto, brže, više, jače a Olimpijada ima i svoju himnu.
Ko nije čuo za olimpijsku izjavu, da najvažnije na olimpijskim igrama nije pobediti nego učestvovati, kao što ni u životu nije najvažnija pobeda nego borba. Velik je čovek onaj ko ne osvaja nešto bez časne borbe.
Olimpijski plamen uvek se pali u grčkoj Olimpiji i putuje svetom da bi njime bio upaljen plamen na svečanom otvaranju.
I sama svečanost otvaranja Olimpijskih igara poseban je doživljaj.
Gradovi domaćini takmiče se u tome ko će osmisliti lepšu i originalniju svečanost koju gleda pola populacije koja trenutno živi na Zemlji.
O svečanosti otvaranja Olimpijskih igara u Parizu još će se dugo pričati, a sasvim sigurno svečanost je već zaslužila svoje mesto u istoriji Igara.
Za jedne spektakularno, za druge kontroverzno, a u stvari, baš onako kao priliči sredini 21. veka i, zašto ne reći, Francuzima.
Valjda nema čoveka na planeti koji prethodne dve nedelje nije čuo za Tomu Žolija, idejnog tvorca svečanosti otvaranja.
Sa svim onim što sa sobom nose, od političkih do kapitalističkih naslaga, dve nedelje svake četiri godine ceo svet uživa u velikom sportskom pa i ljudskom događaju.
Ne staju ratovi, ali se bar prividno zemaljska kugla malo drugačije okreće.
