Suva, barena, hamburger, gronik, sapunjara, pančeta, debela i tanka, dimljena i iz salamure… Teško da ima nekog ko je nije probao svežu, pečenu sa jajima, iz rerne ili tiganja.
Slanina je vrsta sušenog mesa i najvećim delom je svinjskog porekla. U novije vreme, napravljena je i od ćurećeg, pa i jarećeg mesa, ali kad se kaže slanina – zna se, ipak, na šta se misli.
Nastala je iz jednostavnog razloga: dok nije bilo frižidera i zamrzivača, a valjalo je jesti nešto i u mesecima kada napolju nije hladno, meso se sušilo. Ni sušenje ne bi bilo dovoljno da se to meso prethodno nije dobro usolilo.
Posle su došli frižideri i zamrzivači, hladnjače i ledare, ali slanina je već stvorila svoje carstvo, koje je neugroženo ostalo do dana današnjeg.
I slanine ima razne. Bočna ili prugasta dolazi od svinjskog stomaka. Red masti, pa red mišića, takozvana prošarana, najčešća je i najomiljenija.
Leđna slanina, baš kao što joj i ime govori, skida se sa svinjskih leđa, tanja je i ima manje mesa.
Gronička, ili od gronika, stiže sa svinjskih obraza i podbratka. Može se sušiti, ali se ne dimi, obično se peče u masti, zajedno sa čvarcima, posipa alevom paprikom i belim lukom.
I bočna i leđna prvo idu u salamuru. U soli, u polama, provedu i po šest nedelja, a onda završe na dimu. I na dimu mora da provedu dovoljno vremena, kako bi, što je moguće duže, bile jestive.
Izgleda jednostavno, ali nije i za slaninu, baš kao i za druge prerađevine od svinjskog mesa – potrebni su dobar recept i vešta ruka.
Bela slanina, ili takozvana sapunjara, nema mišića ili mesa. Kad se dobro usoli i još bolje nadimi, meka je kao puter, ali ne vole je svi. Samo slaninokusci.
Bilo kako bilo, s leđa ili sa obraza, svet se bez slanine ne može zamisliti.
Odlična je za doručak ili večeru, samo dimljena ili pržena u tiganju ili rerni, sa krompirom i ludajom, sa jajima… Dobro ide uz pasulj, dobro našpikuje ribu ili divljač, zamiriše podvarak ili sarmu…
Periodično omražena, kao izvor svih zala od holesterola do povišenih masti u krvi, preživela je vekove.
S njom se u torbi ratovalo, kosilo i želo, jela se zimi jednako kao i leti… Ukratko – toliko je važna i nezamenljiva da je i tekst zaslužila.
