Grad će izdvojiti 11,5 miliona a Zavod za zaštitu spomenika kulture uspeo je da obezbedi još 9 miliona dinara i ovaj će novac biti dovoljan tek da zgradu sindikata, kako je Zrenjaninci i danas zovu, dovede u stanje da cigle i crep ne padaju prolaznicima na glavu.
Za ovu gradsku lepoticu, staru skoro dva veka, biće potrebno mnogo više i novca i volje.
Ne zna se kada je tačno izgrađena ni ko ju je podigao ali se zna da je izgrađena na šipovima, jer se ranije na tom prostoru nalazilo korito rukavca Begeja. Jedno vreme bila je u vlasništvu dr Pavla Demka, uglednog i bogatog Velikobečkerečanina, advokata i poslanika.
U ovoj je zgradi bio i hotel “Pešta” a, kako pišu gradski hroničari, u jednoj od hotelskih soba počeo je sa radom prvi nedeljnik, list “Torontal”.
U XX veku zgrada je rekonstruisana u akademskom maniru po projektu jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata – Dragiše Brašovana, u periodu dok je radio kao gradski arhitekta u Velikom Bečkereku (1919-1920). Nakon završenih radova na rekonstrukciji, u zgradi je počela sa radom Srpska zadružna banka.
Zgrada je nakon rekonstrukcije dobila potpuno drugačiju fasadu i enterijer. Pored raskošne fasade, koja obiluje dekorativnom plastikom iz repertoara klasicizma zgrada ima raskošno obrađen enterijer prizemlja; glavni ulazni hodnik i dve šalter sale koje se nalaze u prostorijama prizemlja okrenutim ka Ulici kralja Petra.
Skoro celokupnu površinu zida jedne prostorije, zauzela je zidna slika sa alegorijskom predstavom „Bogatstvo Jugoslavije“, ruskog slikara imigranta – Aleksandra Lažečnikova iz 1921. godine.
Jednu od najlepših građevina u Zrenjaninu već više godina “krasi” zarđala zaštitna ograda, jer je zgrada u toliko lošem stanju da je nebezbedna za prolaznike.
Razlog tome je poslovnična nezainteresovanost za bogato graditeljsko nasleđe a još više komplikovani imovinsko-pravni odnosi.
Zgrada koju svi u Zrenjaninu zovu zgrada sindikata, jer u njemu i danas svoje prostorije ima jedan od sindikata, u vlasništvu je države.
Sindikat se još pre više od pola veka upisao kao organ upravljanja opštenarodne svojine, odnosno kao organ upravljanja nad ovom zgradom. Zamenili su svoju zgradu koju od tada pa do sada koriste Železnice Srbije za ovu, a posle ko zna koliko transformacija svojine od društvene preko državne do privatne, u ovoj zgradi sindikat je tek korisnik prostora.
Ko je vlasnik teško je reći a formalno je to republička Direkcija za imovinu, koja ne mari mnogo za ono čime raspolaže.
Za kompletnu sanaciju, prema računici od pre nekoliko godina, potrebno je najmanje 120 miliona dinara.
Kad će se komplikovani imovinsko-pravni odnosi rasplesti i utvrditi ko je vlasnik i ko ima obavezu da je održava, niko ne zna. Do tada, krpićemo rupe na krovu.
Baš zbog lošeg stanja, zgrada više nije zanimljiva kao poslovni prostor. U njoj je nekad bila Privredna komora, banke, advokatske kancelarije.
Danas je izdat tek manji deo a najviše prostora zauzima striptiz klub.
