Priča o kaktusima i pčelama je priča o tome kako vaša bašta može da izgleda egzotično i o tome kako i pčele mogu da žive u gradu. A, u stvari, to je priča o tome kako život može da bude drugačiji i lep, uz malo ideja i malo više volje.
Ne morate biti ljubitelj egzotike, ali odvojite deo svoje bašte za kaktuse.
Od vas neće tražiti previše brige a vratiće vam višestruko.
Postojbina kaktusa je Centralna Amerika a starosedeoci tog dela sveta verovali su u čudesnu moć kaktusa i izrađivali su od njih talismane za zaštitu od bolesti, groma, krađe i raznih drugih nevolja.
U Evropi „kaktusomanija” je ekspanziju doživela u XX veku.
Razlog za to je što se na maloj površini može uzgajati mnogo primeraka koji, kad su dobro grupisani, predstavljaju fantastičan prizor.
Za kaktuse kažu da su skromni ali zahtevni. Nije ih jednostavno odgajati ali ih treba voleti. Zimu neka provedu unutra a leti im je carstvo dvorište. U prevodu, radovaćete im se u toku čitave godine.
Nije kasno da ih sadite i rasađujete, tamo negde sve do avgusta. Ono najvažnije što treba da znate: kaktusi uginu od viška vode a ne od manjka.
Kaktusi će vam se uklopiti u svaki stil uređenja vaše bašte. Zato pod hitno zasadite bar jednog bodljikavca. Da vas štiti od groma i da vam bude lepše.
PRIČA O PČELAMA
Kad nestanu pčele, nestaće civilizacija, reči su Alberta Ajnštajna. Pčele nestaju. Ali, neke države i neki gradovi misle o tome. Jer pčele su u neprilici, a bogami i ljudi.
Tako je u akciji “Berlin zuji”, koja je prerasla u “Nemačka zuji”, u Berlinsku katedralu smešteno 30 000 pčela.
Akciju su pokrenuli biolozi jer, kažu, bez oprašivača nema života.
Janoš Balint, jedan od najpoznatijih pčelara u Vojvodini, pa i Srbiji, kaže – ideja je odlična ali može da funkcioniše samo tamo gde ima mnogo parkova, zelenih površina, što, na žalost, kod nas nije slučaj.
Dodaje i da je bilo pokušaja u Beogradu, na krovovima, ali sve je ostalo na pojedinačnim slučajevima.
Ali, ako gradovi nisu dobri za pčele, onda teško mogu biti dobri za ljude.
Sve dok je nemoguće uticati na gradske vlasti da ne seku drveće, da formiraju nove parkove i zelenilo, da razmišljaju o zelenim zidovima i zelenim krovovima, svako od nas može da ozeleni svoj deo sveta. Možda privuče neku pčelu. Dok ima pčela biće i života.
