U odnosu na maj 2019. godine, koji je do sada držao rekord po broju ostvarenih kupoprodaja na tržištu nekretnina, ovogodišnji maj završio se rastom od 21,6 odsto.
U odnosu na prošlogodišnji, koji se zbog pandemije ne može uzimati kao reper, ali tek da se zabeleži, prometovano je za 61 odsto više nekretinina.
Ovo su podaci koje je u svom izveštaju prezentovao Republički geodetski zavod.
Stanovi zamalo ispred zemljišta
U maju ove godine dogodilo se nešto što se nije dogodilo skoro.
Promet zemljišta skoro da se izjednačio sa prometom stanova.
U maju je prometovano 5198 stanova a 5174 parcela zemljišta.
Što se tiče objekata, u prometu je u maju bilo njih 3140.
Keš je zakon
Nekretinine su se u ovom rekordnom mesecu u najvećem delu plaćale – kešom.
Čak 86 odsto nekretnina plaćeno je gotovinom.
Najviše se kešom kupovalo zemljište. Čak 99 odsto zemljišta plaćeno je gotovinom.
Kod stanova je situacija malo drugačija. Gotovinom je kupljeno 35 odsto stanova, ostalo je kupljeno na kredit.
Zanimljivo je i to da se stanovi uz pomoć kredita najviše kupuju u Vojvodini a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji.
Ukupno je na tržištu nekretina u maju u prometu bilo 461,4 miliona evra.
A šta je sa cenama?
Bez obzira na veliku građevinsku aktivnost, cene stanova, pogotovo u velikim gradovima, ne padaju. Štaviše, rastu.
Za utehu: rast cena nekretnina u Srbiji (prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu) nije izolovan slučaj. Cene nekretnina rastu u većini velikih gradova sveta.
Na primer, prosečan rast cena nekretnina u zemljama Evrope, iznosio je 29 odsto u odnosu na cene iz 2015. U Nemačkoj iznosio je čak 40 odsto a rekorder je bila Mađarska, sa rastom nekretnina od 78 odsto u ovom periodu.
Na rast cena stanova sa naglaskom na velike gradove uticaće sigurno i poskupljenje svih vrsta građevinskog materijala, niske kamate na stambene kredite, nedostatak atraktivnih lokacija i, što je možda i najvažnije, nepostojanje drugih vidova ulaganja viška novca.
