Nekada omiljena mesta za kupovinu štampe, cigareta i drugih sitnica, kiosci ili trafike, polako odlaze u istoriju.
Štampu je potisnuo internet, cigarete će se uskoro kupovati na automatu, nekad najisplativiji proizvod, dopune za mobilne telefone, ugrožen je sve boljim post pejd paketima i sve je manje onoga što kupci kupuju na kiosku.
Istraživanja pokazuju da je najprodavaniji artikal u trafikama sladoled, ali kod nas je prodaja sladoleda sezonskog karaktera pa se postavlja pitanje, imaju li kiosci budućnost uopšte.
Više od pola veka u Zrenjaninu su kiosci bili omiljeno mesto za kupovinu novina, cigareta, žvaka, raznih drugih sitnica.
Za to vreme nagledali smo se različitih oblika, veličina, od limenih konstrukcija bez ikakve umetničke vrednosti do čuvenih crvenih trafika, koje polako nestaju jedna po jedna.
Podsetimo, prošle godine navršilo se 55 godina od kada je slovenački arhitekta Saša Mehtig, baveći se industrijskim dizajnom, proizveo čuveni pop kiosk „K-67“.
Niko nije ni slutio da će taj proizvod od poliestera postati ikona jugoslovenskog dizajna a posebno ne da će krasiti zbirku moderne umetnosti MOMA muzeja u Njujorku.
Najviše sačuvanih kioska „K-67“ danas ima u Sloveniji, gde su se u pogonima fabrike „Imgrad“ u Ljutomeru nekada proizvodili.
U Zrenjaninu je jesenas uklonjen jedan dupli K-67 kod Malog mosta i verovatno završio na smetlištu. U gradu je tih nekada vrlo popularnih trafika ostalo tek nekoliko.
U glavnoj gradskoj ulici postoje dva kamena kioska, koja su jedno vreme bila u režimu zaštite kao potencijalno kulturno dobro.
Jedan je ipak ostao u režimu zaštite, verovatno zato što se nalazi u Banji Rusanda. Sagrađen je između dva rata, u stilu art dekoa sa elementima moderne.
Kiosci i trafike obeležili su jedno vreme. U nekim su evropskim zemljama, kao što su Francuska i Španija, gotovo potpuno nestali, u drugima, na primer Bugarskoj i Grčkoj, još opstaju.
Kakva će sudbina zadesiti naše, ostaje da se vidi.
