Ne postoji zvaničan podatak koliko je ulica u Zrenjaninu, u poslednjih sto godina, promenilo ime.
Neke od njih promenilo je ime i nekoliko puta – nekad je bila Šljivarska pa je bila Maksima Gorkog pa Vojvode Petra Bojovića.
Promene imena ulica, kad god se nađu na dnevnom redu, izazivaju reakcije u javnosti.
To je logično, jer se imena ulica uglavnom menjaju iz ideoloških razloga.
Javnost se podeli a stanovnici ulica kojima se ime menja dodatno se nerviraju, jer kompletna dokumenta, ranije ili kasnije, moraju da se prilagode promenama.
Kada se ime ulice promeni, na scenu bi trebalo da stupi lokalna administracija.
Njen se posao sastoji u tome da promene sprovede u delo.
Odnosno, cilj promene imena jedne ulice valjda je da ta promena bude vidljiva a ne da se nađe samo u papirima i dokumentima.
Da postavi table sa novim imenom ulice zadužen je katastar.
Za kućne brojeve zaduženi su vlasnici.
Zakon jasno propisuje ko šta treba da radi kao što propisuje i kazne za one koji obavezu ne ispune.
Zanimljivo je da u tom zakonu ne postoje kazne za javne službe, jer se, valjda podrazumeva, da će one svoj posao obaviti.
Zato su kazne propisane za građane, skupštine stanara, upravnike zgrada…
Koja je svrha promena ako one ostanu na nivou komisija, gradskog parlamenta i ličnih dokumenata?
O novim tablama sa nazivima ulica kao i o novim, uniformisanim kućnim brojevima, priča se godinama.
Svi rokovi su davno probijeni a veliki broj ulica u Zrenjaninu, kojima je ime menjano, i dalje ima table sa starim.