U svakom banatskom selu bilo je bogatih seljaka koji su unosili duh sveta. Zidali su građanske kuće, uvodili mehanizaciju na svoja imanja i jednom rečju, otvarali vrata evropskim vrednostima.
Jedna od takvih je porodična kuća porodice Ićurup u Melencima.
Ne događa se često da se na prodaju ponude lepe građanske kuće u selima.
Ovo je takav redak slučaj i prilika je da se javnosti pokaže jedna lepa građanska kuća koja se nalazi u Melencima, selu nadomak Zrenjanina. Reč je o kući porodice Ićurup.
OTKUD IĆURUPI U MELENCIMA
Ićurupi su u Banat i Melence stigli iz Francuske. Porodično predanje kaže da su iz doline Loare doseljeni u prvoj polovini 18. veka, oko 1730. godine.
Naseljeni su sa planom: kao stara vinogradarska porodica trebalo je da u Melencima podstaknu uzgoj vinove loze i proizvodnju vina.
Melenci imaju idealne uslove za ugoj vinove loze: pogodnu mikroklimu, peskovito zemljište, zemljište bogato mineralima.
Sve je bilo tu, samo je neko Melenčane trebalo da nauči da to iskoriste.
Vremenom, porodica se stopila sa lokalnim srpskim stanovništvom i postala jedna od najuglednijih porodica u Melencima ali i okolini.
Učešćem u čuvenim bunama i revolucijama 1848. godine dobili su plemićku titulu od dvora iz Beča, kao i znatne zemljišne posede. Posle tih događaja, porodica Ićurup je stekla ugled i poštovanje.
KUĆA STARA VIŠE OD VEKA
Porodična kuća sazidana je 1912. godine a sazidao ju je Svetozar Ićurup. Zidana je po ugledu na čuvene banatske kaštele, samo je bila manja jer se nalazi u centru sela. U prednjem delu kuće u koju se ulazilo kroz ajnfort kapiju živela je porodica.
U drugom delu, zadnjem dvorištu, nalazili su se objekti potrebni jednom gazdinstvu koje je obrađivalo zemlju kao i skladište za žitarice.
U to vreme porodica Ićurup posedovala je 500 jutara zemlje i bavila se trgovinom žitaricama na veliko.
Centralni deo kuće ima 300 kvadrata a plafoni su visoki skoro 5 metara.
Najvažnije mesto u kući zauzima primaći salon koji ima čak 150 kvadrata. Salon je bio centar porodičnih okupljanja ali i brojnih društvenih i kulturnih događaja.
Porodica je prijateljovala sa mnogim poznatim ljudima tog vremena, a čest gost bio je i čuveni srpski slikar Uroš Predić.
Plac na kom se nalazi kuća ima 30 ari.
Ovakve kuće i porodice obavezno su imale i poslugu, pa su se namenski gradile i prostorije za njih.
Ićurupovi su voleli rasne konje, pa se u dvorištu nalaze i štale za te lepotane.
Tako je bilo nekad. Vremena se prolazila i menjala se. U ovoj kući možda će život zasnovati neka druga porodica ali duh prošlih vremena, balova i fijakera, dobrog vina, zauvek je utisnut u svaku poru ove melenačke i banatske lepotice.