Kao što blede slova na natpisima na ulazu u nekad kultni zrenjaninski restoran, Pivnicu “Četir’ konja debela”, tako blede uspomene na jednu od najstarijih pivara u ovom delu sveta.
Baš kako na natpisu piše, zrenjaninsku pivaru u tadašnjem Velikom Bečkereku otvorio je nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer.
Ta pivara je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine. Ona nije bila na mestu na kom su ostaci sadašnje.
Savremena pivara za ono doba izgrađena je na mestu na kom je još preostalo nešto od Zrenjaninske industrije piva, 1786. godine.
Pivo koje je Krajcer pravio, pišu hroničari tog vremena, bilo je dobrog kvaliteta. Voda za proizvodnju je uzimana iz Begeja, a ostale sirovine obezbeđivala su imanja u okruženju Velikog Bečkereka. Zbog velike potražnje piva i grad je želeo da ima veće koristi. Stoga je podigao kameralni birt, ili gradsku kafanu, nedaleko od Pivare. Pored piva koje se točilo, u ovom birtu prodavana su i druga pića, ali se na njih plaćala visoka gradska taksa, pišu hroničari.
Posebna pažnja davana je na uređenje dvorišta Pivare. Celo dvorište je bilo pretvoreno u park, a u njemu je izgrađena otvorena terasa, odnosno pivnica. To je predstavljalo novinu za tadašnje vreme. Tu se točilo sveže proizvedeno pivo i svirala muzika u kojoj je građanstvo Velikog Bečkereka uživalo.
Nakon Krajcera, vlasnici pivare bili su ugostitelj i hotelijer Roža Ferenc, koji je opet velikobečkerečku Pivaru 1891. godine prodao Lazaru Dunđerskom iz Srbobrana.
Nakon Drugog svetskog rata, Pivara je postala društveno preduzeće.
U tranziciji i vlasničkoj transformaciji teško je stradala i od toga se nikad nije oporavila.
Slično je prošla i Pivnica.
Otvorena je 17. decembra 1985. godine, povodom 240 godina proizvodnje piva u gradu na Begeju.
Uređena u banatskom stilu, sa eneterijerom koji je aludirao na pivo i sve u vezi sa njim, pivnica je bila omiljeno mesto za izlazak generacijama Zrenjaninaca. Mesto za najlepše proslave, svadbe, mesto sa najboljom muzikom, mesto za koje je rezervacija vikendom bila neophodna.
Danas su i pivara i Pivnica daleko od nekadašnje slave. Zapušteno stepenište, neokrečeno, tako izgleda spolja.
Ne radi stalno, tek ponekad.
Dva institucije koje su bile simbol grada, polako odlaze u zaborav. Baš kao i voda iz Begeja i baš kao i četiri konja debela.
