Pčele mogu da žive u gradu ali je veći problem što je sve više ljudi alergično na ubode.
Nesvakidašnji događaj desio se jednoj zrenjaninskoj porodici koja živi u stanu na Bagljašu.
Naime, kada su otvorili ragastov od prozora, koji nije u funkciji godinama, ispod stiropora kojim su prozor izolovali, procurio je, ni manje ni više, nego med.
U ragastovu su se naselile pčele, napravile košnicu i pravile med.
Za porodicu iznenađenje, za pčelare ne veliko.
MOGU LI PČELE DA ŽIVE U GRADU?
Iskusni pčelari kažu pčele itekako mogu da žive u gradu.
Pčelama je važno da imaju hrane a u gradovima ih ima. Čak i u centru. Drvored lipa, parkovi, cvetna dvorišta, za njih je dovoljno. I ako na periferiji ima parkova, šumica, drveća, pčelama je to u redu, jer bez šale pčele mogu da prelete dva kilometra.
Veći je problem, kažu pčelari, suživot pčela i ljudi.
Sve je više ljudi koji su alergični na ubod pčele.
I drugo, pčele su miroljubive životinje, ali znaju i da podivljaju.
Ima dosta onih koji se pčela bezrazložno plaše a mnogi i ne umeju da se ponašaju u blizini insekata.
IDEJA BEOGRADSKIH PČELARA
Beogradsko udruženje pčelara iniciralo je nedavno, uz spremnost da i finansijski pomogne, pčelarstvo u gradu.
Pčelara je, inače, sve manje, a mnogima bi u gradu pčelarenje moglo biti dopunska delatnost.
I država subvencijama prvi put potpomaže pčelarstvo.
Sve je manje, naime, onih koji bi da se pčelarstvom bave pa valja animirati i one koji misle da bi mogli da se tim poslom i bave, iz hobija.
KAKO JE U SVETU?
Već smo na stranicama Zrenjaninskih krovova pisali o pčelama, odnosno košnicama u kupoli katedrale u Berlinu. Ne samo da su atrakcija, nego od prodaje meda ima i koristi.
Košnice u gradu nisu retkost ni u Parizu.
Pčelari kažu da bi grad mogao biti odlično mesto za košnice. Pčele čak lakše prezime zimu u gradu.
Zato svako ko ima uslova treba da razmisli o nekoj košnici na terasi.
Sopstveni med veliko je zadovoljstvo.
A valja znati i da ko se druži sa pčelama ređe oboljeva i da u proseku živi duže.
