Božić je najradosniji dan za hrišćane. Prate ga različiti običaji i rituali, od kojih se većina zadržala vekovima ali i prilagodila savremenom načinu života. Bez obzira na to, suština je ostala ista: to je porodični praznik i provodi se u domu.
Božić je najradosniji dan za hrišćane. Za one koji ga slave po Julijanskom kalendaru, Božić se slavi u nedelju, 7. januara.
Božić prate različiti običaji i rituali, mnogi su se u izvornom obliku zadržali vekovima ali i prilagodili savremenom načinu života.
Božiću prethodi Badnji dan.
U toku dana, koji je ujedno i poslednji dan četrdesetodnevnog posta, priprema se večera za Badnje veče. I ta večera će biti posna. Na trpezi će se naći riba, posni pasulj, nasuvo (rezanci) sa makom, kuvane šljive, orasi sa medom i ostala posna jela.
Domaćin popodne odlazi po badnjak i prekrštava kuću sa orasima u sva četiri ćoška i posipa decu sa žitom. Badnjak ostaje u kući do pravoslavne Nove godine. Kad padne mrak deca kreću u korinđanje. Idu od vrata do vrata kod prijatelja, komšija… Domaćica ih dočekuje i dariva sa voćem, sitnim kolačima, bombonama sitnim novcem.
Za božićno jutro u kuću dolazi položajnik, koji prvi poželi srećan Božić. Deca se kad ustanu umivaju vodom iz lavora u kom se nalazi crvena jabuka – to je zbog dobrog zdravlja.
Ručak će posle dugotrajnog posta biti bogat. U Vojvodini je to obavezno supa – od ćurke, stare koke ili petla.
Pored supe, za ručak je obavezno pečenje.
Popodne se seče česnica u kojoj se nalazi skriven dinar. Ko nađe dinar, po narodnom verovanju, biće te godine srećan i berićetan. Ukoliko dinar pronađe neko ko nije član porodice, „dinar“ se mora otkupiti jer mora da ostane u kući i u ikoni zadenut stoji do dogodine.
Prvog dana Božića ne ide se nigde a u goste se kreće na drugi dan Božića. Običaj je da se toga dana nosi kolač kumu.
ŠTA SE VALJA A ŠTA NE VALJA
Ovaj najradosniji hiršćanski praznik prate i razna verovanja: šta se valja a šta ne valja raditi. Evo nekih:
Na Badnji dan valja sve pozajmljene stvari i dugove vratiti, a za badnju večeru treba pripremati neparan broj jela.
Na Badnji dan valja posaditi neku biljku jer se vjeruje da će se sigurno primiti.
Od Božića do Svetog Stefana kuća se ne čisti.
U Vojvodini veruju da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da kokoške ne bi lupale jaja.
Na Božić ne valja pozajmljivati nikom ništa da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.
I najvažnije: oprostiti jedni drugima, prekinuti zavade, pomiriti se sa onima sa kojima ste se posvađali.
To je pravi duh Božića.
Uz pozdrav Hristos se rodi, vaistinu se rodi srećne praznike želi Vam agencija Gsigma.
