Begej je nekada bio žila kucavica grada. Njime su plovili i putnički i teretni brodovi. Danas polako postaje bara i krajnje je vreme da se nešto preduzme.
Zrenjanin, nekada Veliki Bečkerek i Petrovgrad, bukvalno je živeo na Begeju.
Begejom su se prevozili ljudi i roba, od njegove se vode kuvala čuvena nedeljna supa, a s prvim toplim danima grad se selio na plaže, koje su se protezale od centra grada do periferije.
Veslanje je bio jedan od najomiljenijih sportova u gradu.
Najugledniji ljudi zidali su kuće i vile odmah pored Begeja, Zrenjanin je bio – Zrenjanin na vodi.
Zrenjanin je bio grad na Begeju.
Danas je slika potpuno drugačija.
Prvo smo reku pregradili, ukanalili. Onda smo je sistematski trovali otpadnim vodama iz industrijskih pogona.
Onda smo gradili kanalizaciju bez ideje gde ćemo tu otpadnu vodu odvoditi. Logično rešenje bilo je Begej.
I danas, kompletna gradska kanalizacija uliva se u Begej. Kako to izgleda najbolje se vidi kada se dva, tri puta godišnje podigne ustava kod Stajićeva, pa Begej stane. Za samo jedan dan, reka se pretvori u crnu smrdljivu baru.
Podeljen u nadležnostima, šta je gradsko a šta vojvođansko, Begej se polako pretvara u baru.
Trska bez milosti obrasta obale, ulazi u korito, koje je sve uže i uže.
Tek su obale posebna priča.
Oni koji su nadležni za njihovo održavanje, par puta godišnje pokose travu. I to je sve.
Pecaroši su na obali, mimo svakog propisa, podigli improvizovane, sklepane nastanbe a kako ih niko u tome nije sprečavao, takvih nadstrešnica je sve više i više.
Po definiciji, pecaroši bi trebalo da su čuvari prirode. U praksi, obično nisu. Smeća na obali koliko duša ište, niti ga ko sklanja, niti kome smeta.
O kupanju u reci već više od decenije nema ni govora.
Tek na pojedinim delovima pešačke staze postavljene su klupe, koje odavno ne služe za sedenje. Obala uglavnom neosvetljena.
Sve su oči uprte u Evropsku uniju. Ona bi trebalo da nam obezbedi novac da reka ponovo postane reka. Što je moguće. Ima onih koji su Begej videli u Temišvaru.
Parama koje bi nam stigle iz Evrope, mi bismo Begej izmuljili. To će da se desi tek onda kada prestanemo da kanalizaciju odvodimo, bez prečišćavanja, pravo u reku.
To izgleda toliko daleko, gotovo nadrealno.
Nama su Begej ostavili naši preci. Kakav Begej mi ostavljamo onima koji dolaze?
