Zrenjaninu je njegovo graditeljsko nasleđe postalo preveliko breme.
Čak i da zna šta bi sa tim nasleđem, za to nema novca a moguće i volje.
Primera je mnogo ali poslednji samo osvetljava tužnu sliku propadanja.
Pod pritiskom javnosti, gradska vlast je izdejstvovala da Pinova vila, tužna slika našeg nemara, nebrige i bezidejnosti, pređe u vlasništvo grada.
Država, u čijem je vlasništvu Pinova vila bila, sa manjim delom privatnog, prepustila je posle deceniju i više ovu zgradu Zrenjaninu.
Naoko bez nadoknade, a uz obavezu da namiri privatne vlasnike, naslednike Agnice Pin.
U decenijama koje su prethodile, od kada se iz Pinove vile iselila Plućna bolnica, ovaj biser graditeljstva i arhitekture je propadao do neprepoznatljivosti.
Grad je u odluci o preuzimanja „poklona“, kom se baš i nije obradovao, saopštio da će se nakon rekonstrukcije i revitalizacije u Pinovoj vili smestiti Centar za savremenu umetnost i medije.
Ovim objektom i umetničkim programima koji bi se sprovodili u njemu, a u kojima bi učestvovali autori iz zemlje i inostranstva, i koji bi bili namenjeni uglavnom mladim ljudima, Zrenjanin bi dobio priliku da obogati svoju kulturnu i turističku ponudu. To je plan.
O rokovima se ne govori a i kako, ako za rekonstrukciju i sređivanje onoga čega je već vlasnik, grad para nema.
Pre nekoliko godina, na isti način grad je preuzeo Dom vojske, u samom centru grada. Posle rekonstrukcije, koja ne samo što nije započela nego još nije ni planirana, u ovoj bi se zgradi, koja je kulturno dobro, smestio Edukativni centar grada Zrenjanina u oblasti privrede i poljoprivrede. U njemu bi se, između ostalog, organizovale edukativne i kreativne radionice sa posebnim akcentom na promociji starih, umetničkih zanata i domaće radinosti, ali i obuke za sticanje teorijskih i praktičnih znanja neophodnih za samostalno obavljanje privredne delatnosti.
I to je plan.
Na isti način, pre nekoliko godina, Zrenjanin je u svoje vlasništvo upisao zgradu nekadašnjeg Motela u Šumici.
Kultni restoran na popularnom izletištu, posle neuspele pa poništene privatizacije, devastiran je skoro dve decenije.
Gradske vlasti nisu precizirale šta bi se u tom objektu moglo naći ali prvo ulaganje planirao je za sledeću godinu. Nadaju se gradske vlasti da bi nešto para moglo stići i sa nekih drugih nivoa vlasti.
Ako se zna kako smo se proveli ove godine kao prestonica kulture, koliko je realno očekivati da će dogodine za Zrenjanin biti više novca u pokrajinskim i republičkim budžetima.
Nobless oblige ili u prevodu plemstvo obavezuje, francuska je izreka sa početka 19. veka.
Preživela je više od dva veka jer odlično pristaje za neke društvene situcije.
Ona znači da istaknuti položaj i društveni ugled donose sa sobom i određene obaveze.
Ili, dobili ste nešto rođenjem ili vam je pripalo nekim sticajem okolnosti – ponašajte se u skladu sa tim.
Zato ova izreka najbolje definiše stanje sa graditeljskom baštinom Zrenjanina.
Kao zajednica, dobili smo nešto, time se hvalimo i dičimo, ističemo kao prednost i privilegiju, po tome se razlikujemo od drugih…
Ali, osim što se hvalimo i dičimo, niti znamo niti možemo da to „plemstvo“ iskoristimo.
