Kad se to i kako dogodilo da jedan od najplemenitijih materijala, staklo, zamenimo plastikom i da staklo polako proteramo iz naših života.
Trajalo je godinama i decenijama, bili smo malo lenji, malo više bahati a najviše neinformisani i kada je dogorelo do nokata, shvatili da nešto moramo da menjamo.
I setili se stakla.
Da bi se skrenula pažnja na ovaj materijal, ova godina je proglašena Međunarodnom godinom stakla.
Sve u slavu drevnog materijala sa bogatim kulturnim nasleđem. Staklo je važnije za moderan život nego ikada pre. Ne samo zato što je staklo svestrano i inovativno nego je vrlo važan segment Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj 2023.
Jer, staklo se beskrajno reciklira, garantuje kvalitet i sigurnost bez obzira koliko puta se reciklira i praktično je inertno. To je zdrav izbor, prelepo je i vole ga ljudi svih generacija.
Šta znamo o staklu?
Njegova izrada otkrivena je oko 3.000. godine pre nove ere u Egiptu. Od njega se prvo pravio nakit ali tokom vekova staklo dobija sve veću primenu u raznim oblastima, pa i u umetnosti. Na njemu se slika, od njega se prave skulpture i oblikuju razni ukrasni i korisni predmeti, a u arhitekturi se došlo do toga da se zidovi čitavih zgrada prave od stakla.
Prozorsko staklo počelo se izrađivati tek od 14. veka. Iz Italije, oko 1600. godine, sedište staklarske proizvodnje seli se u Prag i od tada, pa do današnjih dana, češko staklo smatra se najkvalitetnijim.
Zahvaljujući kasnijim izumima počinje industrijska proizvodnja stakla, koje automatski postaje jeftinije i dostupnije svim slojevima društva.
U prosečnom domaćinstvu, od stakla su bile čaše, flaše, vaze, pepeljare, činije, ogledala, ukrasne figurice.
A onda je stigla plastika, karton i staklo je polako potiskivano iz upotrebe.
Zaboravili smo da je staklo zdravo, da nije za jednokratnu upotrebu, da je ekološki prihvatljivo.
Sada smo se setili da se može stopostotno reciklirati.
Recikliranjem jedne staklene flaše uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od sto vati svetli četiri sata. Staklo proizvedeno od recikliranog stakla smanjuje zagađenje vazduha u procesu proizvodnje za 20 odsto a zagađenje vode za 50 odsto.
Srbija je imala vrlo razvijenu staklarsku industriju a staklorezački zanat bio je među najcenjenijim.
Tek pokoji staklorezac i nijedna fabrika stakla, skor je naše nebrige i komoditeta.
Možda je vreme da staklu damo šansu. I pomognemo planeti da se oporavi od nas.
