Vrlo često oni koji dobiju nasledstvo ne znaju kakve ih sve obaveze nakon nasleđivanja očekuju.
Treba li da na nasledstvo plate porez, koliki je taj porez i može li se dogoditi da obaveze proistekle iz nasledstva postanu skuplje nego samo nasledstvo.
Šta treba znati?
REČ ZAKONODAVCA
Porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti.
Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.
Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.
Stope poreza na nasleđe i poklon su proporcionalne.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5 odsto dok oni koji se nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5 odsto.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca.
I JOŠ NOTARI
Od uvođenja institucije javnog beležnika, ostavinske rasprave rešavaju se u kancelariji notara.
Javnobeležničkom tarifom javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđuje se visina nagrade i naknade troškova javnog beležnika u postupku raspravljanja zaostavštine, način utvrđivanja vrednosti osnovice za obračun nagrade, i obračun i naplata nagrade za rad i naknade troškova javnog beležnika.
Na sve što ovom tarifom nije posebno utvrđeno primenjuje se javnobeležnička tarifa.
Nagradu i troškove utvrđuje i obračunava javni beležnik i naplaćuje od stranaka, u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu.
Javni beležnik je dužan da u rešenju kojim odlučuje u poverenom postupku obrazloži odluku o nagradi i troškovima, u skladu sa Zakonom.
Po javnobeležničkoj tarifi, troškovi zaostavštine su fiksni – tri boda (bod košta 150 dinara plus PDV).
Na ovo se dodaje nagrada beležniku koja zavisi od vrednosti zaostavštine.
Za vrednost od 150.000 dinara nagrada je 20 bodova, odnosno 3.000 dinara, do 600.000 je 6.000 dinara, do 1,5 miliona je 9.000 dinara, do 2,5 miliona je 13.500 dinara, do pet miliona je 18.000 dinara, do 7 miliona je 27.000 dinara, a do 10 miliona je 45.000 dinara.
