Juli mesec u znaku je ivanjskog cveća.
Ivanjsko cveće ili, na latinskom Galium verum, znamo kao cveće od kog se pletu ivanjski venci, koji se onda zakače na ulazna vrata kuće ili kapiju, da čuvaju kuću u narednih godinu dana.
Sve to dešava se na Ivanjdan, koji je toliko veliki praznik da, kažu narodna verovanja, tog se dana sunce tri puta zaustavi na nebu.
Tog je dana sunce na najvišoj tački. Od tog dana sunce polako se spušta i gubi snagu. Leto je 7. jula na vrhuncu. I već je Petrovdan prvi jesenji svetac.
Verovanja i rituali vezani za Ivanjdan, ili letnji Sveti Jovan, kažu, potiču još iz paganskih vremena. Prisutni u svim narodima.
U skandinavskim zemljama, Jovanjdan, Ivanjdan, veliki je narodni praznik. Kad se pale ivanjske vatre…
I bere bilje, zelenilo, pletu venci…
Nekad su bili posebno uvažavani oni koji su znali da lepo upletu vence koji su se onda stavljali iznad kapija i ulaznih vrata.
Obavezno se u te vence uplete i slamno cveće, kog su livade prepune u ovo doba godine.
Ivanjsko cveće, u narodu poznato kao biljober, metlar… Bogorodičin pomoćnik. Gospin prostirač.
Nešto od ovoga smo i znali.
Verovatno nismo da je ivanjsko cveće medonosna biljka, koju pčele obožavaju.
Takođe, i vrlo lekovita biljka. Prepuna esencijalnih ulja.
Od nje se prave čajevi koji ublažavaju razne tegobe. Čaj od ovog cveća dobar je za jetru, bubrege, kožu…
Ivanjsko cveće u sebi sadrži materiju od koje se mleko usiri. I danas se, kažu, u nekim delovima Grčke, ivanjsko cveće koristi kao sirilo za pravljenje sira.
Zažutiće se pijace od ivanjskog cveća. Vence odavno ne pletemo sami ali retko ko tog dana u kući neće imati ako ne venac, a ono bar stručak ovog lepog letnjeg mirisnog cveća.
