Dok stanogradnja na našim prostorima uništava energiju ljudi, prirode i životne sredine, u Beču je, nakon dve godine pomnih priprema, počela izgradnja pilot naselja sa „plus energijom“. Vest o izgradnji novog kvarta „Campo Breitenlee“ u opštini Donauštat objavilo je Predstavništvo grada Beča u Beogradu, ali priču o novom kvartu prenelo je i mnogo evropskih medija. Novi...
Zrenjaninski pasaži, zaboravljene i zapuštene gradske niše
Za razliku o drugih vojvođanskih gradova, u kojima su pasaži i najlepši deo centra, u Zrenjaninu većina pasaža koji spajaju glavnu gradsku i Gimnazijsku i Pupinovu ulicu danas su zapuštena mesta o kojima ne vodi računa niko. Iako su gradske vlasti prethodnih godina najavljivale donošenje odluke kojom bi bilo obuhvaćeno uređenje pasaža, to se do sada nije dogodilo. O pasažima bi trebalo da se...
Dani i nedelje arhitekture u Zrenjaninu
Društvo arhitekata Zrenjanina priuštilo je Zrenjanincima, u Nedelji arhitekture, nekoliko zanimljivih događaja. Počelo je izložbom na kojoj su predstavljeni realizovani ali i nerealizovani projekti članova Društva arhitekata, pa su oni koji su izložbu pogledali mogli da vide projekte marine u Porto Montenegru, višeporodičnih stambenih objekata u Zrenjaninu ali i zanimljive projekte porodičnih...
Svetosavska ulica – ulica u kojoj se pisala istorija Zrenjanina
Jedna od najlepših ali možda i najneuređenijih ulica u Zrenjaninu je Svetosavska ulica. Pružа sе prаvcеm sеvеr-јug i pоvеzuје Ulicu krаlја Аlеksаndrа I Karađorđevića sа Nеmаnjinоm, Pupinоvоm i Ulicom Emila Gavrile. Ulicа imа i slеpi krak kојi sе pružа pаrаlеlnо sа glavnom gradskom ulicom. Fоrmirаnа nајkаsniје pоčеtkоm 18. vеkа, оvа ulicа је svој sаdаšnji izglеd u nајvеćеm dеlu dоbilа krајеm 19. i...
Od hotela i zadružne banke do striptiz kluba
Grad će izdvojiti 11,5 miliona a Zavod za zaštitu spomenika kulture uspeo je da obezbedi još 9 miliona dinara i ovaj će novac biti dovoljan tek da zgradu sindikata, kako je Zrenjaninci i danas zovu, dovede u stanje da cigle i crep ne padaju prolaznicima na glavu. Za ovu gradsku lepoticu, staru skoro dva veka, biće potrebno mnogo više i novca i volje. Ne zna se kada je tačno izgrađena ni ko ju je...
Staklena vitrina: od murano stakla do banjskih čaša, a ko zna šta nas još čeka
Ujedinjene nacije proglasile su 2022. godinu Međunarodnom godinom stakla u cilju afirmacije staklarstva. Od praistorije do modernog doba staklo je na mnoge načine postalo neizostavan deo civilizacije jer budi maštu stvaralaca a zadivljuje svojim fizičkim i estetskim svojstvima. Čovek mu je pronalazio najrazličitiju namenu, od svakodnevne upotrebe do primene u nauci, umetnosti, građevinarstvu...
ZRENJANINSKI PARKOVI
Za razliku od drugih gradova, čiji stanovnici hrle u parkove, pogotovo u vreme letnjih vrućina, zrenjaninski parkovi su prazni. Zašto je to tako, teško je reći, ali jedan od razloga sigurno je i to što su zrenjaninski parkovi neuređeni. Ni u jednom zrenjaninskom parku trava nije uređena da bi se na njoj moglo sedeti. U novosadskom Dunavskom parku ne može se naći slobodno mesto na travi. To ne...
ZABORAVLJENI VELIKANI A NJIHOVA ZAOSTAVŠTINA UGROŽENA NEMAROM
Stručnjak koji je velikim delom zaslužan za graditeljsku baštinu Zrenjanina sigurno je velikobečkerečki arhitekta Rudolf Jaric. U tišini i nezabeleženo, ove godine navršava se sto godina od boravka arhitekte Rudolfa Jarica u Velikom Bečkereku i izgradnje četiri monumentalne palate. Kako se odnosimo prema velikanima slično se odnosimo i prema njihovoj zaostavištini. Rudolf Jaric projektovao je...
PIJACA
Za Zrenjanince, ili većinu njih, subotnje jutro se ne može zamisliti bez odlaska na pijacu. Oni koji ne vole gužvu i vrevu, biraju utorak ili četvrtak. Iako se u jednom trenutku učinilo da marketi sa svojom velikom ponudom voća i povrća u toku čitave godine mogu zameniti tezge, moda je bila kratkog veka. Zrenjaninci svoje pijace jednostavno vole. Ne samo zato što na pijaci kupuju u dobrom delu...
TAMIŠ
Na Begeju živimo a Tisa nam je nekako tu, poznata i bliska. Ima onih koji još nisu upoznali Tamiš. Vreme je da ga upoznamo. Jer, retko ko zna da je Tamiš planinska reka. To nije čudo, jer ono što mi vidimo od Tamiša, to je uglavnom jedna mirna, lenja ravničarska reka. Ali, tamo gde nastaje, Tamiš je drugačiji. Tamiš izvire u severnim delovima rumunskih Karpata, u delu koji se zove Cernei planine...
Скорашњи коментари