Za nekoliko dana na naplatu stiže prva rata ovogodišnjeg poreza na imovinu. Ko bi da izbegne plaćanje kamata, iznos na uplatnici trebalo bi da plati do 14. februara. Rešenja o ukupnom zaduženju za ovu godinu Zrenjaninci će dobiti u drugoj polovini godine ali poreska služba godinama ponavlja da iznos na uplatnici, koju takođe uprava nije dužna da šalje, valja platiti a onda se, po dobijanju...
Nebriga o graditeljskom nasleđu i ko će grad da štiti od države
Da li će Zrenjanin postati talac svoje graditeljske baštine i lepote? Da li će ograđivanje komunalnim trakama postati svakodnevnica? Sudeći prema tome kako izgleda najuži centar grada, nije isključeno. Poslednji slučaj obrušavanja dela fasade, koji je ugrozio bezbednost pešaka, dogodio se početkom godine na delu trotoara kod jedne od najlepših zgrada u Zrenjaninu, nekadašnje Palate srpske...
Dvorac Kaštel kao svedok prošlih vremena
U okolini Zrenjanina nalazi se osam koliko toliko sačuvanih dvoraca i još nekoliko za koje se zna da su postojali ali ih, iz različitih razloga, više nema. Neki od njih su u dobrom stanju, neki su zapušteni ali svakako su vredni i važni svedoci nekog davnog vremena. Jedan od najpoznatijih i najlepših je svakako dvorac Kaštel u Ečki. Izgrаdilа gа је plеmićkа pоrоdicа Lаzаr (Augustin...
Torontalski ćilim
Mnogi ne znaju da je Zrenjanin, tadašnji Bečkerek, imao proizvod koji je u drugoj polovini XIX veka bio poznat širom Evrope. A mnogi bi se iznenadili da je to – ćilim. Torontalski ćilim kao rezultat zamaha torontalske tkačke industrije prikazan je prvi put na izložbi u Parizu 1867. godine i od tada je bio čest gost na evropskim izložbama. Ferenc Nemet, istoričar kulture, koji je o Torontalskom...
Zrenjaninske vetrenjače – spomenici graditeljstva
Iako je u Elemiru, prema pisanim izvorima, podignuta prva vetrenjača u Vojvodini, danas su na teritoriji Zrenjanina sačuvane tek dve a u celoj Vojvodini jedanaest. I ove dve sačuvane vetrenjače, u Melencima i Belom Blatu, iako u nekom režimu zaštite države kao spomenici graditeljstva, nisu u dobrom stanju i nemaju nikakvu funkciju. Prvu vetrenjaču u Elemiru dao je da se sazida Agošton Kiš, koji...
Od Đurice do kapetana
Zrenjanin živi građevinsku ekspanziju. Gradi se u svakoj ulici i na svakom ćošku, nove zgrade i novi kompleksi niču po čitavom gradu. Mnoge od tih zgrada pa i kompleksa već uveliko imaju stanare a zanimljivo je da ni građani a ni investitori nisu novim delovima grada dali ime. I, da li će biti kao u onoj pesmi Bijelog dugmeta “Po meni se ništa neće zvati” ili će vreme biti kum i krstiti iznikle...
Dva veka Gradske kuće – istorija koja obavezuje
Vrh kupole na Gradskoj kući u tišini je ispravljen, kako bi se sprečilo da se iskrivljen sruši. Naravno, prvi razlog za to je bezbednost onih koji pored zgrade prolaze a drugi, nadamo se, jeste koliko toliko očuvanje i zaštita spomenika kulture od velikog značaja. Gradska kuća u Zrenjaninu pre tri godine trebalo je da proslavi i obeleži dva veka. Kako bi ta proslava izgledala nikada nećemo...
Reciklaža kao daleki san
Svi dosadašnji pokušaji elementarnog razdvajanja otpada u našem su gradu osuđeni na propast. S jedne strane, nedovoljno razvijena svest o tome zašto je važno razdvajati otpad koji se može reciklirati i ponovo upotrebiti a s druge, nepostojanje kapaciteta lokalnog preduzeća da i kad je otpad razdvojen, na kraju ne završi na istom mestu. Nesanitarnoj deponiji. Nije da projekata nije bilo. Poslednji...
Grad na Begeju – od Bečkereka do Zrenjanina
Na ovim su se prostorima naseljavale razne civilizacije, o čemu govore mnogobrojna arheološka nalazišta. Ali, kao uređeno naselje sa imenom, današnji Zrenjanin prvi put se pominje pre više od šest vekova. Prvi put ime Bečkerek spomenuto je 10. jula 1326. godine u povelji Budimskog kaptola. Tada se o Bečkereku piše kao o selu na brdima, odnosno ostrvima na reci Begej, pa otud i pretpostavka da mu...
Trafostanice starije od veka
U Zagrebu su odlučili da u starinskim kućicama, koje su nekad služile za prodaju karata u javnom prevozu, otvore mini muzeje. To nisu sami smislili, kažu zagrebačke vlasti, nego su nešto slično videli po svetu. U Lisabonu su odlučili da muzeje otvore u napuštenim a sačuvanim objektima gradske toplane, sa sve visokim dimnjacima. Lisabonske vlasti kažu, objekti su primer industrijske arhitekture...
Скорашњи коментари