Ključna rečistorijat

Kad na pijačne tezge stignu dunje, to je konačan znak da je stigla jesen. Nije ih lako uzgajati, nije ih lako oljuštiti i iseći a bogami ni jesti. Suve su pa zasedaju, ali ko ih voli, spreman je na napor. Baš zbog svoje specifične strukture, dunja se najviše prerađuje. Nema boljeg kompota, ili kako se nekad govorilo, dunsta, nego onog od dunja. Ranije se kombinovala sa grožđem, pa je retko koji...

Kako reke spajaju, i kako priroda ne poznaje granice, najbolje govore banatske reke. Sve banatske reke izviru u Rumuniji, a ušće im je u Srbiji. Banatske reke su Zlatica, Galacka, Stari Begej, Begej, Tamiš, Brzava, Moravica sa Rojgom, Karaš i Nera. Zlatica je u Srbiji dugačka 68,5 kilometara. Stari Begej je kanalisan na dužini od 75 kilometara. Begej kroz Srbiju teče 75 kilometara na levoj, a 77...

Danas se u Parizu završavaju XXXIII Letnje olimpijske igre. Pariz i Francuska treći su put domaćini Letnjih olimpijskih igara a na ovim se takmičilo hiljade takmičara u čak 32 sporta i 329 disciplina. Prema tradiciji, na svečanosti zatvaranja završne reči budu, vidimo se u Los Anđelesu, koji je domaćin Igrama za četiri godine. Ko je prethodne dve nedelje gledao prenos bar jednog sportskog...

Mnogi znaju za lekovito blato kojim Banja Rusanda obiluje i po kom je nadaleko poznata ne samo u našoj zemlji. Ali, retko se piše i priča o tome kako je ova banja nastala, a još ređe o tome kako je za razliku od evropskih pa i srpskih banja i lečilišta, Rusanda dobrim delom nastala kao zadužbina. Postoji nekoliko legendi kako je otkrivena lekovitost blata u jezerima na obodu Melenaca kao i...

Vreme je žetve. Novo žito garantuje da će i naredne godine biti hleba i da neće biti gladi. Zato se u slavu novog žita i novog hleba širom sveta organizuju posebne svečanosti. Od davnina, hleb je osnovna hrana čoveka i iskonski hleb napravljen od drevnih vrsta ječma možda je i naranije prerađena namirnica. Tokom istorije hleb se pravio od žitarica kojih je bilo na određenom području, od pšenice...

Zove se Taste Atlas a to je, recimo, gastronomski vodič kroz jednu zemlju. Njime se služe turisti ali i domaći i redovno se ažurira. U pitanju je sajt na kom se ocenjuju i restorani na gotovo svim svetskim destinacijama. Nedavno je objavljen novi „vodič“ kroz kuhinju Srbije, svih njenih regiona a na karti su se našle i delicije karakteristične za neko mesto. Na prvom mestu onog što treba probati...

Nekad je bilo jednostavno: aleva ili kako se to u ovim krajevima zvalo, sitna paprika, mogla je biti slatka i ljuta. Slatka ili ljuta, bez sitne paprike nije se moglo zamisliti gotovo nijedno jelo. Od čorbe, preko omiljenog paprikaša, pasulja ili slatkog kupusa, sosa u nedeljnom ručku, gulaša, nasuva sa krompirom, čušpajza od tikvica ili boranije, grašak paprikaša, riblje čorbe ili fiš paprikaša…...