„Stvari moraju da imaju značenje. Nije mi bitno kako nešto izgleda, ali ono mora da znači nešto. Ne samo intelektualno značenje; nije samo tekst koji neki pametni arhitekta napiše zašto je uradio ono što je uradio, već je metod kojim neko delo može značiti nešto izvan arhitektonske zajednice.“
„Sve počinje sa prostorom. Praviti prostor je prva motivacija, prva odgovornost, prvi problem. Prostor daje formu, prostor daje plan. Plan nije tvorac, on je dijagram za prostorne ideje.“
Ovo su samo neke od ideja vodilja britanskog arhitekte Dejvida Čiperfilda, dobitnika ovogodišnje Prickerove nagrade, najvećeg prizanja u svetu arhitekture.
Drugi o Čiperfildu kažu – poznat po minimalizmu i eleganciji dizajna.
Žiri kaže, suptilan ali moćan. On je plodan arhitekta koji je radikalan u svojoj suzdržanosti, a čiji se „bezvremeni i moderan stil suočava sa klimatskim vanrednim situacijama, transformiše društvene odnose i revitalizuje gradove“, stoji u obrazloženju žirija.
A Čiperfild je rekao da je „preplavljen“ emocijama dobijanja „izuzetne počasti“, preneli su mediji iz celog sveta.
„Ovu nagradu shvatam kao ohrabrenje da nastavim da usmeravam svoju pažnju ne samo na suštinu arhitekture i njeno značenje, već i na doprinos koji možemo da damo kao arhitekte u suočavanju sa egzistencijalnim izazovima klimatskih promena i društvene nejednakosti“, rekao je Čiperfild.
Prema njegovim rečima, arhitekte mogu da imaju veću i angažovaniju ulogu u stvaranju sveta „ne samo da bude lepši već i pravedniji i održiviji“.
Čiperfild je najpoznatiji po projektima kulturnih institucija ili njihovom renoviranju. Najpoznatiji je do sada po renoviranju muzeja u Berlinu i Palate stare prokurative kod Trga Svetog Marka u Veneciji.
To je bilo. A biće renoviranje Nacionalnog muzeja u Atini, čije se otvaranje očekuje tokom leta.
Inače, na naličju medalje koju laureati Prickerove nagrade dobiju, piše na latinskom „firmitas, utilitas, venustas“ (čvrstina, korisnost, zadovoljstvo), inspirisano rimskim arhitektom Vitruvijem.
Šta od toga u arhitekturi na ovim prostorima gledamo danas?
