Stranci, kao fizička lica, mogu da kupuju kuće, stanove i poslovni prostor u Srbiji samo ako dolaze iz država sa kojima naša zemlja ima reciprocitet. To znači, iz zemalja u kojima srpski državljani imaju pravo da budu vlasnici nekretnina. Na toj listi je ukupno 57 država.
Ako se gleda koliko je “pravih” stranaca zainteresovano za kupovinu nekretnine u Srbiji, onda bi se mesečno takvi mogli prebrojati na prste jedne ruke. Realno stanje na terenu je ipak drugačije. Ima “stranih” para ili su kupci odavde poreklom ili je neko od supružnika srpski državljanin.
Ipak, nije loše znati ko može da kupuje nekretnine u Srbiji jer to znači gde i Srbi mogu da pazare. Možda ćete se iznenaditi.
NEMA PAZARA U MAKEDONIJI
Prema reciprocitetu, državljani Srbije mogu da kupuju nekretnine u Velikoj Britaniji ali ne mogu u Makedoniji. Ne mogu ni u Hrvatskoj. U ostalim bivšim jugoslovenskim republikama moguće je kupovati nekretnine.
Na spisku država sa kojima Srbija ima reciprocitet su: Argentina, Australija, Austrija, Bahrein, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Britanska Devičanska Ostrva, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Dominikanska Republika, Egipat, Izrael, Iran, Irska, Italija, Japan, Jermenija, Južnoafrička Republika, Kazahstan, Kanada, Kina, Kipar, Liban, Lihtenštajn, Mađarska, Malta, Maroko, Meksiko, Moldavija, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Peru, Poljska, Portugalija, Ruska Federacija, Rumunija, SAD, Sirija, Singapur, Slovačka, Slovenija, Turska, Uzbekistan, Ukrajina, Finska, Francuska, Holandija, Crna Gora, Češka, Švedska, Švajcarska i Španija.
To znači da i državljani tih država mogu kupovati nekretnine u Srbiji.
Prema podacima koji se periodično objavljuju, nekretnine u Srbiji najviše kupuju Rusi, Nemci, Austrijanci i državljani skandinavskih država, ali u Vojvodini i državljani arapskih država.
Situacija se promenila utoliko što su, pre desetak godina, najčešće stanove i to u Beogradu i Novom Sadu, kupovali Crnogorci. Sada, gotovo da ih nema.
A što se tiče procedure za kupovinu nekretnne, ona je, ukoliko postoji reciprocitet, vrlo jednostavna.
Pod nekretninama se podrazumevaju stanovi, kuće i poslovni prostor.
NEKRETNINE MOGU KUPOVATI I FIRME
Nekretnine, osim fizičkih lica, mogu kupovati i strane firme.
Kada nepokretnost kupuje strana firma, ona mora da je registrovana i u Srbiji, da ima račun i za njih važe isti poreski zakoni, kao i za naša preduzeća.
Pravo stranih lica (fizičkih i pravnih) da stiču svojinu na nepokretnostima na teritoriji Srbije, pravnim poslovima (ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, ugovor o doživotnom izdržavanju…) i nasleđivanjem regulisano je Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Ako sud ili druga institucija poput katastra kupcu postavi pitanje reciprociteta, stranac mora da zatraži objašnjenje o uzajamnosti od Ministarstva pravde
U pogledu ostalih država sa kojima uzajamnost nije ugovorena, Ministarstvo pravde i državne uprave je, na osnovu zakonskih propisa tih država, kojima je regulisana ova materija, odnosno razmenom nota, utvrdilo postojanje uzajamnosti sa mnogim državama.
Ono za šta su stranci jako zainteresovani jeste kupovina poljoprivrednog zemljišta.
To je jedina nepokretnost gde stranci, za sada, ne mogu da budu vlasnici.
