Dok se u Srbiji o plastičnom otpadu govori sporadično, u Evropi spremaju strategiju sa ciljem da do 2030. godine svaka plastična ambalaža bude spremna za recikliranje.
Svetski dan životne sredine trebalo bi da bude dan kada se mnogo više govori o opasnosti koja preti planeti na kojoj živimo i koju iz dana u dan uništavamo.
Tog dana potresu nas slike plastičnog otpada koji pliva našim rekama, zatrpava njive i šume, zagušuje iovako zagušene deponije.
Tog dana se uznemirimo, ali već sutradan, sve po starom.
PLASTIKA KOJU NE PRIMEĆUJEMO
U Evropi o plastici, kao pošasti koja ozbiljno preti, razmišljaju toliko da je već spremna strategija u borbi protiv plastike za jednokratnu upotrebu, čiji je cilj da do 2030. godine svaka plastična ambalaža bude spremna za recikliranje.
Kad se kaže plastika, svi odmah pomisle na plastične kese.
U Evropi, njihova upotreba smanjuje se iz godine u godinu.
U Srbiji, trgovinski lanci najavljuju naplaćivanje najlonskih kesa. Cena će biti simbolična, sa tom praksom počeli su tek poneki a kakvi će rezultati biti, ostaje da se vidi.
Stručnjaci iz oblasti životne sredine tvrde da su najlonske vrećice za kupovinu tek vrh ledenog, to jest plastičnog brega.
ŠTA JE U KUĆI PLASTIČNO
Kao jedan od najvećih problema koji je skoro nerešiv, tvrde stručnjaci, su pelene, kako za bebe tako i one za odrasle. Zatim vlažne maramice koje su ušle u masovnu upotrebu.
Sastavni deo gotovo svakog stana ili kuće postao je plastični pribor za ishranu: plastična ambalaža iz dostave, plastične viljuške, noževi, tanjiri, čaše…
Slamčice? Ko razmišlja o tome da je i to plastika i to gotovo nerazgradiva.
Četkice za zube – ko bi pomislio.
JEDINO REŠENJE RECIKLAŽA
Plastika je toliko fantastičan materijal da je nerealno očekivati da će nestati iz upotrebe. Pritom je to industrija koja odbacuje ogroman profit. Prema udruženju koje okuplja evropske proizvođače plastike Plastics Europe, sa sedištem u Briselu, industrija vredi 340 milijardi evra u Evropskoj uniji i zapošljava više od 1,5 miliona ljudi.
Jedino rešenje je, dakle, reciklaža. Odnosno proizvodnja plastike koja se reciklira.
Kod nas, za početak, treba otpočeti proces recikliranja.
Nažalost, o tome se uopšte ne govori.
Za sada, zahvaljujući skupljačima sekundarnih sirovina, bar deo plastičnih flaša ne završi na deponiji i ode u reciklažu.
To je daleko od ozbiljnijeg i sistematskog rešavanja problema.
