Kada su pre mesec dana biciklima u naš grad stigli čak iz Italije Bojana i Masimo, kako bi uveličali svadbeno slavlje svoje drugarice, nismo baš mogli da čujemo reči hvale o tretmanu biciklista u našoj zemlji. Nije bolje ni u gradu a slaba biciklistička udruženja svojim apelima ne dopiru do onih koji bi mogli da pomognu.
ZAŠTO NISMO BAJK FRENDLI ZAJEDNICA?
Bojani i Masimu koji su na put krenuli iz Švajcarske, najteži deo puta bio je kroz Srbiju. Kažu, biciklističke staze skoro nigde od mađarske granice do Kikinde, užareni crni asfalt koji stvara osećaj nesnosne vrućine i ne naročito ljubazni vozači kojima su biciklisti smetnja na putu.
KAKO JE U SVETU?
Od zemalja kroz koje su prošli, ovaj biciklistički i životni par, kažu najnaklonjenija, najprijateljskija prema biciklistima je Švajcarska. Ne samo zato što biciklističke staze vode kroz predivne predele nego zato što je voda na svakom koraku.
Za bicikliste je voda najvažnija, osim pristojnog bicikla. U Švajcarskoj vode na svakom koraku i to one besplatne: javne česme, fontane, voda iz slavine. Besplatna i najukusnija na svetu.
Kako stvari stoje kod nas? Sa slavine nije za piće a javnih česama, fontana ni od korova. Mi smo vodu i njeno blagotvorno dejstvo zaboravili.
BICIKLISTIČKE STAZE OD NEKUD OD NIGDE
Iako se priča o cikoturizmu i cikloturistima kao velikom potencijalu priča godinama, nismo baš mnogo uradili.
Ni o domaćim biciklistima, po kojima je Zrenjanin poznat (ravan i ne previše velik) ne vodimo računa. Biciklisti su nam uglavnom na kolovozima sa ostalim (sve nervoznijim vozačima) i vrlo često sa decom u sedištima. Ili, na trotoarima gde je bezbednije ali nije dozvoljeno.
Kroz čitav centar grada biciklistima je zabranjena vožnja.Od tolike širine, koju su u najvećem delu zauzeli ugostiteljski objekti, nije bilo mesta ni odvojenog dela za bicikliste koji u svojoj traci ne bi smetali pešacima.
Biciklističke staze u gradu vode od nekud do nigde. Počnemo pa stanemo. Tako da se biciklom, bezbedno, u stazi namenjenoj za to, ne može sa jednog dela grada do drugog.
Dugo najavljivana biciklistička staza do Rumunije stigla tek da izađe iz grada. Do Temišvara je još daleko.
I dalje su vozači četvorotočkaša privilegovani. Od kolovoza do parkinga. Bez obzira što nam oni, za razliku od biciklista, u dobrom delu, donose ovoletnjih 40 stepeni u hladu. Jeste li prošli pored, na suncu (a svuda je sunce), parkiranih automobila u podne. Ili pored kolone koja čeka da se treći put promeni svetlo na semaforu.
