Znali smo za slatko, kiselo, slano i gorko. To su do skoro bila četiri poznata i priznata ukusa. I ne, ljuto nije ukus, nećete verovati.
Onda se pojavio – umami.
Od skoro, peti priznati ukus.
Umami – kad ste preplavljeni ukusima i milinom. Kad ne možete da kažete kakvog je ukusa jelo koje ste jeli a toliko je lepo. Onda je umami.
Potiče od japanske reči koja znači prijatan slani ukus.
Izvor umamija su nama tako dobro poznate namirnice.
Pre svih paradajz, ali tu su i pečurke, losos, stari sirevi, na primer, parmezan, soja sos, pa zamislite, kiseli kupus, kukuruz, jaja i kuvano meso…
Umami ne možete doživeti bez pripreme hrane.
U prevodu, kuvanje je umami.
Mnoga istraživanja, naročito ona rađena u toku pandemije koronavirusa, pokazala su da kuvanje odnosno priprema hrane ima lekovito dejstvo na ceo organizam.
Kuvanje je kreativno, traži fokus i posvećenost a što je još važnije, uživanje u proizvodu kreativnog procesa čini onog koje u procesu učestvovao još srećnijim.
Da biste doživeli umami nije dovoljno da imate receptore za njega. Morate taj ukus proizvesti kroz proces pripreme hrane. Jer, umami dolazi na kraju.
Stručnjaci navode kao primer špagete bolonjeze, tako omiljenu hranu mnogih generacija. Umami stiže kad se na pripremljeno jelo nastruže ili pospe parmezan.
Umami se ne nalazi samo u hrani već i u nekim alkoholnim pićima. Jedno od njih je tekila, a način da doprete do najčistijeg umamija koji se može naći u čaši žestokog je: tekila, so i limun.
A ako se pitate da li ste osetili umami, jeste.
Umami je moča od pečenja, pa ako ste ikada u životu umočili hleb u mast u kojoj se peklo celo pile ili svinjetina, ili guska ili ćurka, doživeli ste umami vrhunac a da niste ni znali.
Ako ne volite moču, a volite domaću šunku, imali ste umami doživljaj.
Bilo kako bilo, kuvajte, pripremajte hranu, uživajte u pijaci i svežim plodovima, rendajte, mažite, žvaćite i umami će doći.
