Prema zvaničnim podacima, u februaru mesecu je izdato je 1516 građevinskih dozvola, što je za 6,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u februaru, 78 odsto dozvola odnosi se na zgrade.
Ako se posmatraju samo zgrade, 66,8 odsto dozvola izdato je za stambene zgrade
Grade se čak 2652 stana, s prosečnom površinom od 72,9 kvadrata.
Manje od deset odsto biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 144,6 kvadrata, a 87,8 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 64,7 kvadratnih metara.
Najviše se gradi u Beogradu.
Najviše se nekretninama i trguje u Beogradu.
U Beogradu najskuplja i novogradnja i starogradnja
Na mesečnom nivou, u prvom kvartalu ove godine najviše su se prometovali stanovi sa preko 3.500 mesečnih kupoprodaja.
Promet stambenih objekata na nivou države u prva tri meseca bio je veći za 48,9 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Promet vikendica je dupliran u odnosu na prvi kvartal 2020. godine. Najveći porast je zabeležen u Novom Sadu, čak 144,4 odsto.
Stanovi se sve više kupuju gotovinom.
U prvom kvartalu, stanovi su plaćani gotovinom u 62 odsto prometa, a iz kreditnih sredstava u 38.
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji i u prvom kvartalu je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.677 evra, a za isti stan je izdvojeno i najviše novca u iznosu od 1.470.888 evra.
Prvih devet najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi. Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.500 evra za stan na u Starom gradu, a najviše novca u iznosu od 600.000 evra izdvojeno je za stan u Novom Beogradu.