Nova godina je pred vratima pa evo zanimljivosti i običaja u vezi sa dočekivanjem novog leta. Razni narodi, razni i običaji, a zajedničko je: staro ostaviti iza sebe a radovati se novom koje stiže.
Nova godina je pred vratima. Prate je različiti običaji, različiti rituali. Nešto je zajedničko na svim meridijanima.
U novu godinu ne treba ulaziti s dugovima, jer će vas pratiti tokom cele godine.
Iz kuće ništa ne iznosite, ni mrve sa stolnjaka ne tresite. Jer, ako to učinite sledi godina bez novca.
Novu godinu prvo treba da vam čestita osoba suprotnog pola, zbog sreće u ljubavi.
Kada se otvara šampanjac stanite tako da vas pogodi čep. Veruje se da vam u tom slučaju sledi odlična godina. Ako vas je čep promašio, onda bar popijte poslednji gutljaj iz flaše, jer i u tom slučaju sledi odlična godina.
Vatromet je takođe zajednički običaj širom sveta. Potiče iz verovanja da staru godinu treba oterati bukom, odnosno svo zlo, sve što je bilo loše treba da ode uz zaglušujuću buku. Nekad su se zli duhovi terali bubnjevima, udaranjem u lonce i šerpe, a onda se, nekako, ustalio vatromet. Em je lep em glasan.
Za domaćice važan savet: ne širite veš uoči dočeka. Verovanja kažu da ko širi veš, ima sledeće godine da se naradi.
ODJEDARED ASTAL ŠAREN
Novogodišnja trpeza mora biti bogata. No, kod raznih naroda postoje verovanja šta se obavezno mora pojesti u najluđoj noći.
Španci u ponoć jedu 12 zrna grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci.
Grci jedu hleb sa novčićem koji treba da donese sreću u novoj godini.
Austrijanci na svečanoj trpezi imaju pečenje, a Sicilijanci, pak, veruju da je sreća ukoliko se pred Novu godinu jedu lazanje.
Norvežani za Novu godinu jedu puding od pirinča iz velike posude u koju se stavi i jedan badem. Nešto slično jedu i Amerikanci: tradicionalno novogodišnje jelo im je lonac pirinča sa crnim graškom i svinjetinom u koje se stavlja jedan novčić.
Holanđani jedu krofne a Srbi pečenje (nikako živina), sarmu, pite i torte.
BEZ JELKE NE IDE
Kakva bi to bila Nova godina da nema jelke.
Prvi su je okitili – Nemci.
Legenda kaže da je Martin Luter, utemeljitelj protestantizma, jedne zimske večeri dok je šetao kroz šumu kroz krošnje drveća gledao zvezde. Očaran onime što je video, isekao je malo stablo jelke i odneo ga kući i na njega stavio svećice. Od tada se jelka kiti svećicama, ukrasima, mašnicama…
Kićenje jelke popularno postaje u 18. veku širom Evrope i Amerike.
Okićena jelka, pokloni ispod nje, vatromet, šampanjac… To je Nova godina,
Različiti običaji, različite đakonije, ali jedno je isto: novi početak i vera u bolje koje dolazi.
