{"id":958,"date":"2019-06-01T11:29:50","date_gmt":"2019-06-01T09:29:50","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=958"},"modified":"2019-06-01T11:29:50","modified_gmt":"2019-06-01T09:29:50","slug":"smece-preti-da-nas-zatrpa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/smece-preti-da-nas-zatrpa\/","title":{"rendered":"SME\u0106E PRETI DA NAS ZATRPA"},"content":{"rendered":"

Dok se u razvijenom svetu sme\u0107e gotovo u potpunosti reciklira, u Srbiji se smatra uspehom to \u0161to se sa 5 odsto prerade za deset godina stiglo na 15 odsto.<\/p><\/blockquote>\n

\u0160ta pomisle stranci kad vide na\u0161e divlje deponije<\/a>? Ko ovde \u017eivi?<\/p>\n

Mi smo na njih navikli. Malo se stresemo, ali dobro.<\/p>\n

U svetu tako ne\u0161to ne postoji.<\/p>\n

I ure\u0111ene deponije uskoro \u0107e u razvijenom svetu postati retkost, s obzirom na to da se najve\u0107i deo otpada i organskog i neorganskog u razvijenom svetu reciklira<\/a>,\u00a0odnosno prera\u0111uje.<\/p>\n

O ozbiljnijoj recikla\u017ei Srbija u ovom trenutku mo\u017ee samo da sanja.<\/p>\n

NI KANTE ZA SME\u0106E NEMAMO<\/h3>\n

Podizanje svesti o tome da, ukoliko se ne\u0161to hitno ne preduzme, sme\u0107e mo\u017ee da nas zatrpa, dugotrajan je proces.<\/p>\n

Portal gradnja.rs<\/a> objavio je nedavno tekst o tome kako je Ljubljana postala prestonica broj 1 po koli\u010dini otpada koju prera\u0111uje. U tekstu je obja\u0161njeno kako se za desetak godina stiglo od neprera\u0111enog do prera\u0111enog sme\u0107a.<\/p>\n

Odakle mi da krenemo?<\/p>\n

Sva doma\u0107instva na teritoriji Zrenjanina nemaju ni kante za sme\u0107e pa je \u010desta slika da se ispred ku\u0107a ku\u0107ni otpad na\u0111e u vanglama, buretu ili kesama za sme\u0107e.<\/p>\n

U gradovima u kojima je usluga odno\u0161enja sme\u0107a poverena privatnicima (Novi Be\u010dej ili Kova\u010dica), doma\u0107instva su dobila kante za sme\u0107e. Dobro za gra\u0111ane ali i za one koji sme\u0107e odnose. U Zrenjaninu to nije slu\u010daj. Kante se mogu kupiti ali se gra\u0111ani, i to dobar deo njih, odlu\u010duje za posude iz sopstvenog doma\u0107instva.<\/p>\n

Iz tih posuda ili iz kontejnera u kolektivnom stanovanju, kamionima za sme\u0107e odnosi se izme\u0161an otpad od organskog, plasti\u010dnog, metalnog, drvenog i ko zna kog jo\u0161.<\/p>\n

Dva puta godi\u0161nje organizuju se akcije odno\u0161enja kabastog sme\u0107a. Tada se postavljeni veliki kontejneri zatrpaju sme\u0107em a ulice vi\u0161e li\u010de na deponiju nego na mesto gde \u017eive ljudi.<\/p>\n

Za\u0161to je to tako? Zato \u0161to se odno\u0161enje kabastog sme\u0107a, osim u tim prilikama, napla\u0107uje. Ni slike koje naru\u017ee grad nisu dovoljan razlog da se ne\u0161to promeni.<\/p>\n

U SELIMA KATASTROFA<\/h3>\n

Sela su tek posebna pri\u010da. Svako selo na teritoriji grada ima svoju divlju deponiju. Prave je upravo me\u0161tani ali svoj doprinos daju i oni iz drugog sela ili grada.<\/p>\n

Te divlje deponije u nekim selima stigle su do seoskog groblja, negde kao u \u010centi do magistralnog puta, njiva\u2026<\/p>\n

Grad jednom godi\u0161nje plati da se divlje deponije saniraju. Ve\u0107 za nekoliko dana po\u010dinje odlaganje na istim mestima: \u0161uta, starog name\u0161taja, aparata\u2026<\/p>\n

\u0160TA NAM JE \u010cINITI?<\/h3>\n

Ako je za utehu, na\u0161e kom\u0161ije Hrvati, iako su ve\u0107 „ohohoj“ u Evropskoj uniji, i dalje muku mu\u010de sa selekcijom otpada i recikliranjem, a o saniranju deponija da se i ne govori. Spli\u0107ani se godinama gu\u0161e u smradu sa najve\u0107e gradske deponije<\/a> koja \u0107e se sanirati godinama.<\/p>\n

\u0160ta mi da radimo?<\/p>\n

Mo\u017eda da krenemo. Svako za sebe. Da u\u010dini ono \u0161to mo\u017ee. Da odvoji plastiku, pa \u0107e je ve\u0107 sakuplja\u010di odneti. Da ne ostavlja pored kontejnera wc \u0161olju. Da ne ubacuje u kontejner \u0161ut.<\/p>\n

Mo\u017eda su to mali koraci za \u010dove\u010danstvo, ali veliki za nas i ono \u0161to \u0107emo ostaviti na\u0161oj deci.<\/p>\n

I da, na primer, ne kupimo, iz protesta, toalet papir za koji gledamo reklamu. U reklami tata ka\u017ee detetu kako se neki toalet papiri prave od reciklirane hartije pa su zato u boji. Kad je beo, zna\u010di da je od upravo pose\u010denog drveta.<\/p>\n

E, to valjda, mo\u017ee samo kod nas.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dok se u razvijenom svetu sme\u0107e gotovo u potpunosti reciklira, u Srbiji se smatra uspehom to \u0161to se sa 5 odsto prerade za deset godina stiglo na 15 odsto. \u0160ta pomisle stranci kad vide na\u0161e divlje deponije? Ko ovde \u017eivi? Mi smo na njih navikli. Malo se stresemo, ali dobro. U svetu tako ne\u0161to ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":959,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[21,29,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/958"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=958"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/958\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":960,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/958\/revisions\/960"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/959"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}