{"id":931,"date":"2019-04-11T20:39:12","date_gmt":"2019-04-11T18:39:12","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=931"},"modified":"2019-04-11T20:39:12","modified_gmt":"2019-04-11T18:39:12","slug":"camcem-plovim-sam-po-tisi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/camcem-plovim-sam-po-tisi\/","title":{"rendered":"\u010cAMCEM PLOVIM SAM PO TISI"},"content":{"rendered":"

Tisa je na\u0161a i evropska, du\u0161u dala za u\u017eivanje. Lepa kod Novog Be\u010deja, Titela i Starog Slankamena, zove ovog prole\u0107a i leta da je bolje upoznamo.<\/p><\/blockquote>\n

Na samo petnaestak kilometara od Zrenjanina mo\u017eete upoznati Tisu kod Aradca, evropsku i na\u0161u reku lepoticu.<\/p>\n

Na 30 kilometara od Zrenjanina mo\u017eete upoznati Tisu u najlep\u0161em izdanju: da li kod Novog Be\u010deja ili kod Titela.<\/p>\n

Nadomak nam je ruke, noge i oka, a \u0161ta znamo o njoj?<\/p>\n

Tisa je prava srednjeevropska reka. Izvire u Ukrajini, na Karpatima, u Bukovini. Da stigne do nas mora da prote\u010de kroz Rumuniju, Slova\u010dku, Ma\u0111arsku.<\/p>\n

Jedna je od najsporijih reka. Usporavaju je krivine.<\/p>\n

Dok te\u010de kroz planine, bistra je i brza.<\/p>\n

Posle, kroz ravnicu malo uspori i zamuti se.<\/p>\n

U Srbiju ulazi iz pravca Segedina. Te\u010de kroz Ba\u010dku i Banat da bi se ulila u Dunav kod Starog Slankamena.<\/p>\n

TISOM VALJA PLOVITI A \u0160TA NA OBALI GLEDATI?<\/h3>\n

Ako se krene se severa, prvo svratiti u Kanji\u017eu, i \u010duvenu banju, koja je me\u0111u najstarijim banjama u Srbiji.<\/p>\n

Slede\u0107a destinacija je dvorac Fantast kod Be\u010deja.<\/p>\n

Mo\u017eete se zaustaviti i u Titelu. Prelepe pla\u017ee, dva \u010darde na samoj reci, Titelski breg\u2026 Ako imate \u010damac obavezno obi\u0111ite Mo\u0161ornisku adu, jedno od najlep\u0161ih re\u010dnih ostrva u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n

Tisa se kod Starog Slankamena uliva u Dunav. Prema legendi, na ovom mestu sahranjen je hunski vojskovo\u0111a Atila Bi\u010d Bo\u017eiji.<\/p>\n

TISKI CVET<\/h3>\n

Naro\u010ditu atrakciju reke Tise predstavlja Tiski cvet. Odnosno, fenomen koji se zove \u201ccvetanje Tise\u201d.<\/p>\n

Tiski cvet nije cvet ve\u0107 insekt koji spada u vodene cvetove. Ova vrsta je poznata kao najve\u0107a vrsta vodenih cvetova u Evropi.<\/p>\n

Tisa „cveta“ sredinom juna, a „cvetanje“ koje se de\u0161ava uvek uve\u010de, traje petnaestak dana. Tada se na povr\u0161ini Tise na delu sa glinovitim koritom pojavljuju larve mu\u017ejaka, iz kojih se za par sekundi izlegu insekti. Odmah zatim se pojavljuju i larve \u017eenki, a nakon toga po\u010dinje „svadbeni let“, posle \u010dega mu\u017ejaci ubrzo uginu.<\/p>\n

Novi Be\u010dej od ovog prirodnog fenomena napravio je turisti\u010dku atrakciju.<\/p>\n

U Tisi mo\u017ee da se kupa, prelepe su pla\u017ee u Be\u010deju, Novom Be\u010deju, ure\u0111uje se i pla\u017ea kod Aradca a o pla\u017ei u Titelu ne treba tro\u0161iti re\u010di.<\/p>\n

Neka Tisa, iz \u010damca ili sa obale bude va\u0161 izbor ovog prole\u0107a i leta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tisa je na\u0161a i evropska, du\u0161u dala za u\u017eivanje. Lepa kod Novog Be\u010deja, Titela i Starog Slankamena, zove ovog prole\u0107a i leta da je bolje upoznamo. Na samo petnaestak kilometara od Zrenjanina mo\u017eete upoznati Tisu kod Aradca, evropsku i na\u0161u reku lepoticu. Na 30 kilometara od Zrenjanina mo\u017eete upoznati Tisu u najlep\u0161em izdanju: da li […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":932,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[21,29,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/931"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=931"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/931\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":933,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/931\/revisions\/933"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/932"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}