{"id":815,"date":"2018-09-08T20:21:22","date_gmt":"2018-09-08T18:21:22","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=815"},"modified":"2018-09-08T20:21:22","modified_gmt":"2018-09-08T18:21:22","slug":"nekretnine-u-srbiji-skuplje-skoro-za-cetvrtinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/nekretnine-u-srbiji-skuplje-skoro-za-cetvrtinu\/","title":{"rendered":"NEKRETNINE U SRBIJI SKUPLJE SKORO ZA \u010cETVRTINU"},"content":{"rendered":"

Po principu sarme, nekretnine jesu skuplje u proseku, s tim da je kvadrat u Beogradu (meso) i deset puta skuplji nego u Boru (pirina\u010d).<\/p><\/blockquote>\n

Republi\u010dki geodetski zavod<\/a> objavio je podatke o kretanjima na tr\u017ei\u0161tu nekretnina u prvoj polovini godine.<\/p>\n

Prema tim podacima, srpsko tr\u017ei\u0161te nepokretnosti u prvoj polovini 2018. te\u0161ko je 1,6 milijardi evra a zabele\u017een je skok vrednosti od 23 procenta.<\/p>\n

Nove vlasnike<\/a> u Srbiji ima \u010dak 48 000 nepokretnosti. Toliko je u prvoj polovini 2018. godine sklopljeno kupoprodajnih ugovora, a njihova ukupna nov\u010dana vrednost iznosi \u010dak 1,6 milijardi evra, \u0161to je 23 odsto vi\u0161e u odnosu na isti period lane, kada je to bilo 1,3 milijarde, podaci su Republi\u010dkog geodetskog zavoda.<\/p>\n

Pove\u0107an je i obim prodaje za 15 odsto u odnosu na isti period pro\u0161le godine kada je sklopljena 41 i po hiljada kupoprodajnih ugovora.<\/p>\n

BEOGRAD KAO POLA SRBIJE<\/h3>\n

Vi\u0161e od polovine nov\u010danih sredstava obrne se na nekretninama<\/a> u Beogradu i to 830 miliona evra. Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad, a vrednost tr\u017ei\u0161ta iznosi 185 miliona evra.<\/p>\n

Na jugu Srbije najslabiji je promet nekretninama. Vrednost tr\u017ei\u0161ta u Leskovcu je svega 7, 2 miliona evra, iako je to 6. po veli\u010dini grad u Srbiji. Po prometu, ispred Leskovca su, iako manji po veli\u010dini, Subotica sa 29 miliona evra, Pan\u010devo sa 21 milionom evra i Zrenjanin sa 15 miliona evra, objavio je Republi\u010dki geodetski zavod.<\/p>\n

I DALJE VODE STANOVI<\/h3>\n

U Srbiji su za kupovinu najtra\u017eeniji stanovi<\/a>, 33 odsto, ali se na njima obrne skoro polovina ukupnih nov\u010danih sredstava, odnosno 775 miliona evra. Sledi gra\u0111evinsko zemlji\u0161te, a sa 15 odsto na tr\u017ei\u0161tu u\u010destvuje promet ku\u0107ama<\/a>.<\/p>\n

Poljoprivredno zemlji\u0161te \u010dini 20 odsto prometa. Najskuplje poljoprivredno zemlji\u0161te kupljeno je u Be\u010deju po ceni od 25.000 evra za hektar.<\/p>\n

A SAD SARMA<\/h3>\n

U glavnom gradu, u odnosu na isti period lane, sko\u010dile su cene kvadratnog metra stana u novogradnji u op\u0161tinama Novi Beograd i \u010cukarica i to za 8 odsto.<\/p>\n

U Srbiji, najve\u0107i rast cena kvadrata nepokretnosti zabele\u017een je u starogradnji u Novom Pazaru i u Prokuplju i to 15 odsto, dok najve\u0107i rast cene kvadrata novogradnje ostvaren u Vranju 13 odsto, za njim su Subotica i \u0160abac. Najve\u0107i pad cena novogradnje dogodio se u U\u017eicu, Kikindi i Kraljevu.<\/p>\n

Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2018. godini je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i ko\u0161tao je preko 7800 evra, a cena stana bila je preko 1 milion i 120 hiljada evra, dok u staroj gradnji najvi\u0161u cenu i dalje dr\u017ee stanovi u okolini Knez Mihajlove ulice gde je najskuplji kvadrat pla\u0107en preko 4300 evra.<\/p>\n

Najjeftiniji kvadrati u Srbiji su u Boru, i to 300 evra za starogradnju, i u Kikindi, gde se starogradnja prodavala za 350 evra za kvadrat.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po principu sarme, nekretnine jesu skuplje u proseku, s tim da je kvadrat u Beogradu (meso) i deset puta skuplji nego u Boru (pirina\u010d). Republi\u010dki geodetski zavod objavio je podatke o kretanjima na tr\u017ei\u0161tu nekretnina u prvoj polovini godine. Prema tim podacima, srpsko tr\u017ei\u0161te nepokretnosti u prvoj polovini 2018. te\u0161ko je 1,6 milijardi evra a […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":544,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[24,35],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/815"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=815"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/815\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":816,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/815\/revisions\/816"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/544"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=815"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=815"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=815"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}