{"id":803,"date":"2018-08-24T16:32:38","date_gmt":"2018-08-24T14:32:38","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=803"},"modified":"2018-08-24T16:32:38","modified_gmt":"2018-08-24T14:32:38","slug":"kad-je-vreme-za-resavanje-porodicnih-nekretnina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/kad-je-vreme-za-resavanje-porodicnih-nekretnina\/","title":{"rendered":"KAD JE VREME ZA RE\u0160AVANJE PORODI\u010cNIH NEKRETNINA"},"content":{"rendered":"

U svakoj zgradi ili ulici postoji bar jedna, a obi\u010dno i vi\u0161e nekretnina koje su prazne i propadaju, a spadaju u kategoriju porodi\u010dnih nekretnina.<\/p><\/blockquote>\n

Jedna od bolnih ali \u010destih tema koja se ti\u010de nekretnina jesu takozvane porodi\u010dne nekretnine.<\/p>\n

Odnosno, nekretnine koje su, dok je porodica bila velika, dok su u njoj \u017eiveli roditelji i deca, bile adekvatne, dovoljne i udobne, a koje u jednom momentu postaju prevelike, neodr\u017eive i optere\u0107uju\u0107e.<\/p>\n

Agenti za prodaju nekretnina<\/a> vrlo se \u010desto susre\u0107u u svom poslu sa situacijama u kojima postoji na\u010delna volja da se takozvana roditeljska nekretnina proda ili zameni adekvatnijom. Na\u010delna volja postoji ali kad se krene u realizaciju, neretko iskrsnu problemi a pri\u010da uglavnom nema sre\u0107an zavr\u0161etak.<\/p>\n

KAD JE NEKRETNINA DOM<\/h3>\n

Deca su odrasla, odselila se. Roditelji ostareli. Ne\u0161to \u0161to je bio porodi\u010dni dom, postaje veliko optre\u0107enje. Stan <\/a>ili ku\u0107a preveliki su za roditelje koji su ostali sami: re\u017eijski tro\u0161kovi veliki, neracionalni, prostor koji se ne koristi, zimi ne greje\u2026 Prostor koji ne mo\u017ee da se odr\u017eava, a ako mo\u017ee, onda to ko\u0161ta. Novaca ili \u017eivaca. Porez<\/a> iz godine u godinu sve ve\u0107i a kao i ulaganja koja se ne mogu odlo\u017eiti.<\/p>\n

S jedne strane su emocije: porodi\u010dni dom prepun zajedni\u010dkih uspomena, se\u0107anja na najlep\u0161e \u017eivotne trenutke, roditelji kojima je te\u0161ko da se odreknu nekretnine u kojoj su proveli najlep\u0161e \u017eivotne trenutke\u2026<\/p>\n

S druge strane, nekretnina koja iziskuje stalno ulaganje (ako nije zastarela stolarija, onda je propao pod, ili propala terasa), veliki re\u017eijski tro\u0161kovi, veliki porez\u2026<\/p>\n

Svima je jasno da se ne\u0161to mora preduzeti, ali to ne ide tako lako.<\/p>\n

BOLJE PRE NEGO POSLE<\/h3>\n

Ova tema nije prijatna, ali mo\u017eda valja razmisliti da ona nije prijatna nikad, pa je bolje baviti se njome pre nego kasnije. U ovom slu\u010daju, jutro stvarno nije pametnije od ve\u010deri.<\/p>\n

Saveti stru\u010dnjaka i iz oblasti nekretnina ali i psihologa su da se porodi\u010dnim nekretninama valja pozabaviti jo\u0161 dok su roditelji u fizi\u010dkoj i mentalnoj snazi.<\/p>\n

Pre svega zato da bi se porodi\u010dne nekretnine formalno pravno i imovinski dovele u red<\/a>.<\/p>\n

A zatim, da bi se izbegle porodi\u010dne nesuglasice, povla\u010denje pred sudovima koje zna da se otegne godinama i da, na kraju, nikom dobro ne donese.<\/p>\n

Nebrojeno puta, agenti za nekretnine u svom radu imali su situaciju da, posebno ako je u pitanju jedan roditelj, zakazuju prodaju, ili razgledanje nekretnine, a da se stvar pred samo realizaciju pokvari.<\/p>\n

Nekad valja poslu\u0161ati i stru\u010dnjake: re\u0161avajte pitanje porodi\u010dne nekretnine dok je vreme (psiholozi ka\u017eu do 65 godine, roditeljske). Jer, kako ka\u017eu, \u010dak i da se negde pogre\u0161i ili na\u010dini neka nepravda, ima vremena da se ona ispravi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U svakoj zgradi ili ulici postoji bar jedna, a obi\u010dno i vi\u0161e nekretnina koje su prazne i propadaju, a spadaju u kategoriju porodi\u010dnih nekretnina. Jedna od bolnih ali \u010destih tema koja se ti\u010de nekretnina jesu takozvane porodi\u010dne nekretnine. Odnosno, nekretnine koje su, dok je porodica bila velika, dok su u njoj \u017eiveli roditelji i deca, […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":560,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[28,29,19],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/803"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=803"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/803\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":804,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/803\/revisions\/804"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/560"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=803"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=803"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=803"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}