{"id":725,"date":"2018-05-24T15:53:17","date_gmt":"2018-05-24T13:53:17","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=725"},"modified":"2018-05-24T15:53:17","modified_gmt":"2018-05-24T13:53:17","slug":"o-kaktusima-i-pcelama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/o-kaktusima-i-pcelama\/","title":{"rendered":"O KAKTUSIMA I P\u010cELAMA"},"content":{"rendered":"

Pri\u010da o kaktusima i p\u010delama je pri\u010da o tome kako va\u0161a ba\u0161ta mo\u017ee da izgleda egzoti\u010dno i o tome kako i p\u010dele mogu da \u017eive u gradu. A, u stvari, to je pri\u010da o tome kako \u017eivot mo\u017ee da bude druga\u010diji i lep, uz malo ideja i malo vi\u0161e volje.<\/p><\/blockquote>\n

Ne morate biti ljubitelj egzotike, ali odvojite deo svoje ba\u0161te<\/a> za kaktuse.<\/p>\n

Od vas ne\u0107e tra\u017eiti previ\u0161e brige a vrati\u0107e vam vi\u0161estruko.<\/p>\n

Postojbina kaktusa je Centralna Amerika a starosedeoci tog dela sveta verovali su u \u00a0\u010dudesnu mo\u0107 kaktusa i izra\u0111ivali su od njih talismane za za\u0161titu od bolesti, groma, kra\u0111e i raznih drugih nevolja.<\/p>\n

U Evropi \u201ekaktusomanija\u201d<\/a> je ekspanziju do\u017eivela u XX veku.<\/p>\n

Razlog za to je \u0161to se na maloj povr\u0161ini mo\u017ee uzgajati mnogo primeraka koji, kad su dobro grupisani, predstavljaju fantasti\u010dan prizor.<\/p>\n

Za kaktuse ka\u017eu da su skromni ali zahtevni. Nije ih jednostavno odgajati ali ih treba voleti. Zimu neka provedu unutra a leti im je carstvo dvori\u0161te. U prevodu, radova\u0107ete im se u toku \u010ditave godine.<\/p>\n

Nije kasno da ih sadite i rasa\u0111ujete, tamo negde sve do avgusta. Ono najva\u017enije \u0161to treba da znate: kaktusi uginu od vi\u0161ka vode a ne od manjka.<\/p>\n

Kaktusi \u0107e vam se uklopiti u svaki stil ure\u0111enja va\u0161e ba\u0161te. Zato pod hitno zasadite bar jednog bodljikavca. Da vas \u0161titi od groma i da vam bude lep\u0161e.<\/p>\n

PRI\u010cA O P\u010cELAMA<\/h3>\n

Kad nestanu p\u010dele, nesta\u0107e civilizacija, re\u010di su Alberta Ajn\u0161tajna. P\u010dele nestaju. Ali, neke dr\u017eave i neki gradovi<\/a> misle o tome. Jer p\u010dele su u neprilici, a bogami i ljudi.<\/p>\n

Tako je u akciji \u201cBerlin zuji\u201d, koja je prerasla u \u201cNema\u010dka zuji\u201d, u Berlinsku katedralu sme\u0161teno 30 000 p\u010dela.<\/p>\n

Akciju su pokrenuli biolozi jer, ka\u017eu, bez opra\u0161iva\u010da nema \u017eivota.<\/p>\n

Jano\u0161 Balint, jedan od najpoznatijih p\u010delara u Vojvodini, pa i Srbiji, ka\u017ee – ideja je odli\u010dna ali mo\u017ee da funkcioni\u0161e samo tamo gde ima mnogo parkova, zelenih povr\u0161ina, \u0161to, na \u017ealost, kod nas nije slu\u010daj.<\/p>\n

Dodaje i da je bilo poku\u0161aja u Beogradu, na krovovima, ali sve je ostalo na pojedina\u010dnim slu\u010dajevima.<\/p>\n

Ali, ako gradovi nisu dobri za p\u010dele, onda te\u0161ko mogu biti dobri za ljude.<\/p>\n

Sve dok je nemogu\u0107e uticati na gradske vlasti da ne seku drve\u0107e, da formiraju nove parkove i zelenilo, da razmi\u0161ljaju o zelenim zidovima i zelenim krovovima<\/a>, svako od nas mo\u017ee da ozeleni svoj deo sveta. Mo\u017eda privu\u010de neku p\u010delu. Dok ima p\u010dela bi\u0107e i \u017eivota.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pri\u010da o kaktusima i p\u010delama je pri\u010da o tome kako va\u0161a ba\u0161ta mo\u017ee da izgleda egzoti\u010dno i o tome kako i p\u010dele mogu da \u017eive u gradu. A, u stvari, to je pri\u010da o tome kako \u017eivot mo\u017ee da bude druga\u010diji i lep, uz malo ideja i malo vi\u0161e volje. Ne morate biti ljubitelj egzotike, […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":726,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[21,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/725"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=725"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/725\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":727,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/725\/revisions\/727"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/726"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=725"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=725"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=725"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}