{"id":625,"date":"2018-01-15T19:48:36","date_gmt":"2018-01-15T18:48:36","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=625"},"modified":"2018-01-15T19:48:36","modified_gmt":"2018-01-15T18:48:36","slug":"vreme-je-za-caj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/vreme-je-za-caj\/","title":{"rendered":"VREME JE ZA \u010cAJ"},"content":{"rendered":"

Ima li lep\u0161eg zimskog u\u017eivanja od \u0161olje \u010daja u toplom domu. Da li vi\u0161e volite one prave \u010dajeve ili ste skloni biljnim ili aromatizovanim, svejedno je. \u010caj se ne pije samo kad ste bolesni, \u010daj je tradicija, u\u017eivanje, hedonizam\u2026<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Vreme je za \u010daj. Hladni zimski dan, topao dom<\/a>, \u0161olja dobrog \u010daja. Ako je jo\u0161 u dru\u0161tvu, ima li lep\u0161eg na\u010dina da se provede popodne.<\/p>\n

Kod nas se, za razliku od drugih naroda, \u010daj uglavnom vezuje za bolest. Setimo ga se tek kad nas zaboli grlo ili zasvrbi nos i kad je prehlada na vidiku. \u010caj je mnogo vi\u0161e od toga.<\/p>\n

\u010caj je tradicija, hedonizam, u\u017eivanje, trenuci sre\u0107e\u2026<\/p>\n

PENA ZELENOG DRAGULJA<\/h3>\n

\u010caj zovu i penom zelenog dragulja.\u00a0Ljudi ga poznaju najmanje 3000 godina.<\/p>\n

Po nekim izvorima, poti\u010de iz Indije, po nekim iz Kine. Prvi su ga pili Kinezi, to je nesporno.<\/p>\n

Na evropske prostore stigao je krajem 16. i po\u010detkom 17. veka, prvo u Holandiju. Vrlo brzo \u010daj je osvojio zapadnu i srednju Evropu i postao napitak koji se pio u svakoj ku\u0107i.<\/a><\/p>\n

Danas se pije na svim meridijanima ali se proizvodi samo tamo gde su klima i zemlja pogodni za uzgoj. Glavni proizvo\u0111a\u010di \u010daja su Kina, Japan, Indija, Tajvan, \u0160ri Lanka.<\/p>\n

\u010cAJ OD \u010cAJA I \u010cAJ OD BILJAKA<\/h3>\n

Postoje dve velike grupe \u010dajeva. To su \u010daj koji se dobija od biljke \u010daj i biljni \u010daj, koji se dobija od raznih lekovitih biljaka.<\/p>\n

Pravi \u010daj ima u sebi kofeina i obi\u010dno se koristi kao stimulativno ili umiruju\u0107e sredstvo dok se biljni \u010daj u najve\u0107oj meri koristi kao lekovito sredstvo narodne medicine.<\/a><\/p>\n

Osnovne vrste pravih \u010dajeva su crni, zeleni i ulong, koji predstavlja me\u0161avinu crnog i zelenog.<\/p>\n

Od biljnih, najpoznatiji su \u010daj od kamilice, nane, \u017ealfije, lipe, hibiskusa, uve a sada ima i onih aromatizovanih od \u0161umskog vo\u0107a, vi\u0161nje, jagode pa sa dodacima cimeta, jogurta\u2026<\/p>\n

KAKO SE PRIPREMA PRAVI \u010cAJ<\/h3>\n

Mo\u017eete pomisliti, kako kako? Kesica \u010daja prelije se vrelom vodom. To je moderna varijanta za koju stru\u010dnjaci ka\u017eu da nema veze sa pravim \u010dajem. Brzo je i lako, to je ta\u010dno. Ali evo kako se priprema pravi \u010daj \u2013 od listi\u0107a \u010daja.<\/a><\/p>\n

Uvek se koristi hladna voda. Kada voda provri, malo treba da se prohladi i tek onda se prelivaju \u010dajni listi\u0107i. Ne morate meriti temperaturu, voda se do 75 stepeni ohladi za jedan minut.<\/p>\n

Naravno, vi \u0107ete piti \u010daj kako vama odgovara ali mo\u017eda nije lo\u0161e potruditi se, kupiti pravi \u010daj i pripremiti ga po pravilu. Ukus je fantasti\u010dan.<\/p>\n

IZREKE O \u010cAJU<\/h3>\n

O \u010daju postoji mnogo izreka, naro\u010dito kod naroda u kojima je \u010daj sastavni deo \u017eivota.<\/p>\n

Zato kod Kineza postoji izreka koja ka\u017ee da je bolje biti bez hrane tri dana nego bez \u010daja jedan. Kinezi ka\u017eu i \u201ckako se vodom peremo spolja, tako se \u010dajem peremo iznutra\u201d kao i da \u201cjedna \u0161olja \u010daja zatvara apoteke\u201d.<\/p>\n

A za kraj evo marokanske izreke o \u010daju: prva \u010da\u0161a je kao \u017eivot \u2013 gorka, druga \u010da\u0161a je kao ljubav \u2013slatka a tre\u0107a je kao smrt \u2013 blaga.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ima li lep\u0161eg zimskog u\u017eivanja od \u0161olje \u010daja u toplom domu. Da li vi\u0161e volite one prave \u010dajeve ili ste skloni biljnim ili aromatizovanim, svejedno je. \u010caj se ne pije samo kad ste bolesni, \u010daj je tradicija, u\u017eivanje, hedonizam\u2026   Vreme je za \u010daj. Hladni zimski dan, topao dom, \u0161olja dobrog \u010daja. Ako je jo\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":626,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[29,47,46],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/625"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=625"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/625\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":627,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/625\/revisions\/627"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/626"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=625"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=625"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=625"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}