{"id":607,"date":"2017-12-27T06:48:29","date_gmt":"2017-12-27T05:48:29","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=607"},"modified":"2017-12-27T06:48:29","modified_gmt":"2017-12-27T05:48:29","slug":"kad-je-selo-bilo-kao-grad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/kad-je-selo-bilo-kao-grad\/","title":{"rendered":"KAD JE SELO BILO KAO GRAD"},"content":{"rendered":"

U svakom banatskom selu bilo je bogatih seljaka koji su unosili duh sveta. Zidali su gra\u0111anske ku\u0107e, uvodili mehanizaciju na svoja imanja i jednom re\u010dju, otvarali vrata evropskim vrednostima.<\/p>\n

Jedna od takvih je porodi\u010dna ku\u0107a porodice I\u0107urup u Melencima.<\/p><\/blockquote>\n

Ne doga\u0111a se \u010desto da se na prodaju<\/a> ponude lepe gra\u0111anske ku\u0107e u selima.<\/p>\n

Ovo je takav redak slu\u010daj i prilika je da se javnosti poka\u017ee jedna lepa gra\u0111anska ku\u0107a koja se nalazi u Melencima,<\/a> selu nadomak Zrenjanina.\u00a0 Re\u010d je o ku\u0107i porodice I\u0107urup.<\/p>\n

OTKUD I\u0106URUPI U MELENCIMA<\/h3>\n

I\u0107urupi su u Banat i Melence stigli iz Francuske. Porodi\u010dno predanje ka\u017ee da su iz doline Loare<\/a>\u00a0doseljeni u prvoj polovini 18. veka, oko 1730. godine.<\/p>\n

Naseljeni su sa planom: kao stara vinogradarska porodica trebalo je da u Melencima podstaknu uzgoj vinove loze i proizvodnju vina.<\/p>\n

Melenci imaju idealne uslove za ugoj vinove loze: pogodnu mikroklimu, peskovito zemlji\u0161te, zemlji\u0161te bogato mineralima.<\/p>\n

Sve je bilo tu, samo je neko Melen\u010dane trebalo da nau\u010di da to iskoriste.<\/p>\n

Vremenom, porodica se stopila sa lokalnim srpskim stanovni\u0161tvom i postala jedna od najuglednijih porodica u Melencima ali i okolini.<\/p>\n

U\u010de\u0161\u0107em u \u010duvenim bunama i revolucijama 1848.\u00a0godine<\/a> dobili su plemi\u0107ku titulu od dvora iz Be\u010da, kao i znatne zemlji\u0161ne posede. Posle tih doga\u0111aja, porodica I\u0107urup je stekla ugled i po\u0161tovanje.<\/p>\n

KU\u0106A STARA VI\u0160E OD VEKA<\/h3>\n

Porodi\u010dna ku\u0107a sazidana je 1912. godine a sazidao ju je Svetozar I\u0107urup. Zidana je po ugledu na \u010duvene banatske ka\u0161tele, samo je bila manja jer se nalazi u centru sela. U prednjem delu ku\u0107e u koju se ulazilo kroz ajnfort kapiju<\/a>\u00a0\u017eivela je porodica.<\/p>\n

U drugom delu, zadnjem dvori\u0161tu, nalazili su se objekti potrebni jednom gazdinstvu koje je obra\u0111ivalo zemlju kao i skladi\u0161te za \u017eitarice.<\/p>\n

U to vreme porodica I\u0107urup posedovala je 500 jutara zemlje i bavila se trgovinom \u017eitaricama na veliko.<\/p>\n

Centralni deo ku\u0107e ima 300 kvadrata a plafoni su visoki skoro 5 metara.<\/p>\n

Najva\u017enije mesto u ku\u0107i zauzima prima\u0107i salon koji ima \u010dak 150 kvadrata. Salon je bio centar porodi\u010dnih okupljanja ali i brojnih dru\u0161tvenih i kulturnih doga\u0111aja.<\/p>\n

Porodica je prijateljovala sa mnogim poznatim ljudima tog vremena, a \u010dest gost bio je i \u010duveni srpski slikar Uro\u0161 Predi\u0107.<\/a><\/p>\n

Plac na kom se nalazi ku\u0107a ima 30 ari.<\/p>\n

Ovakve ku\u0107e i porodice obavezno su imale i poslugu, pa su se namenski gradile i prostorije za njih.<\/p>\n

I\u0107urupovi su voleli rasne konje, pa se u dvori\u0161tu nalaze i \u0161tale za te lepotane.<\/p>\n

Tako je bilo nekad. Vremena se prolazila i menjala se. U ovoj ku\u0107i mo\u017eda \u0107e \u017eivot zasnovati neka druga porodica ali duh pro\u0161lih vremena, balova i fijakera, dobrog vina, zauvek je utisnut u svaku poru ove melena\u010dke i banatske lepotice.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U svakom banatskom selu bilo je bogatih seljaka koji su unosili duh sveta. Zidali su gra\u0111anske ku\u0107e, uvodili mehanizaciju na svoja imanja i jednom re\u010dju, otvarali vrata evropskim vrednostima. Jedna od takvih je porodi\u010dna ku\u0107a porodice I\u0107urup u Melencima. Ne doga\u0111a se \u010desto da se na prodaju ponude lepe gra\u0111anske ku\u0107e u selima. Ovo je […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":608,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[33,28,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/607"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=607"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/607\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":609,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/607\/revisions\/609"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/608"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=607"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=607"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=607"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}