{"id":1835,"date":"2026-03-01T12:33:06","date_gmt":"2026-03-01T11:33:06","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1835"},"modified":"2026-03-01T12:33:06","modified_gmt":"2026-03-01T11:33:06","slug":"oda-slanini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/oda-slanini\/","title":{"rendered":"Oda slanini"},"content":{"rendered":"\n

Suva, barena, hamburger, gronik, sapunjara, pan\u010deta, debela i tanka, dimljena i iz salamure\u2026 Te\u0161ko da ima nekog ko je nije probao sve\u017eu, pe\u010denu sa jajima, iz rerne ili tiganja.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Slanina je vrsta su\u0161enog mesa i najve\u0107im delom je svinjskog porekla. U novije vreme, napravljena je i od \u0107ure\u0107eg, pa i jare\u0107eg mesa, ali kad se ka\u017ee slanina \u2013 zna se, ipak, na \u0161ta se misli.<\/p>\n\n\n\n

Nastala je iz jednostavnog razloga: dok nije bilo fri\u017eidera i zamrziva\u010da, a valjalo je jesti ne\u0161to i u mesecima kada napolju nije hladno, meso se su\u0161ilo. Ni su\u0161enje ne bi bilo dovoljno da se to meso prethodno nije dobro usolilo.<\/p>\n\n\n\n

Posle su do\u0161li fri\u017eideri i zamrziva\u010di, hladnja\u010de i ledare, ali slanina je ve\u0107 stvorila svoje carstvo, koje je neugro\u017eeno ostalo do dana dana\u0161njeg.<\/p>\n\n\n\n

I slanine ima razne. Bo\u010dna ili prugasta dolazi od svinjskog stomaka. Red masti, pa red mi\u0161i\u0107a, takozvana pro\u0161arana, naj\u010de\u0161\u0107a je i najomiljenija.<\/p>\n\n\n\n

Le\u0111na slanina, ba\u0161 kao \u0161to joj i ime govori, skida se sa svinjskih le\u0111a, tanja je i ima manje mesa.<\/p>\n\n\n\n

Groni\u010dka, ili od gronika, sti\u017ee sa svinjskih obraza i podbratka. Mo\u017ee se su\u0161iti, ali se ne dimi, obi\u010dno se pe\u010de u masti, zajedno sa \u010dvarcima, posipa alevom paprikom i belim lukom.<\/p>\n\n\n\n

I bo\u010dna i le\u0111na prvo idu u salamuru. U soli, u polama, provedu i po \u0161est nedelja, a onda zavr\u0161e na dimu. I na dimu mora da provedu dovoljno vremena, kako bi, \u0161to je mogu\u0107e du\u017ee, bile jestive.<\/p>\n\n\n\n

Izgleda jednostavno, ali nije i za slaninu, ba\u0161 kao i za druge prera\u0111evine od svinjskog mesa \u2013 potrebni su dobar recept i ve\u0161ta ruka.<\/p>\n\n\n\n

Bela slanina, ili takozvana sapunjara, nema mi\u0161i\u0107a ili mesa. Kad se dobro usoli i jo\u0161 bolje nadimi, meka je kao puter, ali ne vole je svi. Samo slaninokusci.<\/p>\n\n\n\n

Bilo kako bilo, s le\u0111a ili sa obraza, svet se bez slanine ne mo\u017ee zamisliti.<\/p>\n\n\n\n

Odli\u010dna je za doru\u010dak ili ve\u010deru, samo dimljena ili pr\u017eena u tiganju ili rerni, sa krompirom i ludajom, sa jajima\u2026 Dobro ide uz pasulj, dobro na\u0161pikuje ribu ili divlja\u010d, zamiri\u0161e podvarak ili sarmu\u2026<\/p>\n\n\n\n

Periodi\u010dno omra\u017eena, kao izvor svih zala od holesterola do povi\u0161enih masti u krvi, pre\u017eivela je vekove.<\/p>\n\n\n\n

S njom se u torbi ratovalo, kosilo i \u017eelo, jela se zimi jednako kao i leti\u2026 Ukratko \u2013 toliko je va\u017ena i nezamenljiva da je i tekst zaslu\u017eila.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Suva, barena, hamburger, gronik, sapunjara, pan\u010deta, debela i tanka, dimljena i iz salamure\u2026 Te\u0161ko da ima nekog ko je nije probao sve\u017eu, pe\u010denu sa jajima, iz rerne ili tiganja. Slanina je vrsta su\u0161enog mesa i najve\u0107im delom je svinjskog porekla. U novije vreme, napravljena je i od \u0107ure\u0107eg, pa i jare\u0107eg mesa, ali kad se […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1836,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1835"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1835"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1835\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1837,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1835\/revisions\/1837"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1836"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1835"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1835"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1835"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}