Prva fabrika \u010darapa osnovana je u tada\u0161njem Velikom Be\u010dkereku 1919. godine kao Prva torontalska predionica vune i tvornica \u010darapa Antona Kelera.<\/p>\n\n\n\n
\u010carapara je nakon Drugog svetskog rata postala dru\u0161tvena i dobila ime \u201cUdarnik\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Stari pogoni dobili su nove, modernizovane, 70-tih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n\n\n\n
U glavnoj gradskoj ulici 1963. godine otvorena je moderna prodavnica \u010darapa a kasnije je otvorena jo\u0161 jedna, u nekada\u0161njoj ulici Maksima Gorkog a kasnije Vojvode Petra Bojovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
U slavnim godinama, fabrika \u010darapa imala je blizu 400 radnika. Radilo se u tri smene,\u00a0plele su se \u010darape \u017eenske, svilene, mu\u0161ke pamu\u010dne, de\u010dje, sportske\u2026<\/p>\n\n\n\n
Sa svojim proizvodima, fabrika \u010darapa \u201cUdarnik\u201d u\u010destvovala je na sajmovima mode, osvajala \u201cZlatne ko\u0161ute\u201d\u2026<\/p>\n\n\n\n
U dana\u0161njem preobilju i dostupnosti svega u istom trenutku, te\u0161ko je zamisliti sre\u0107u kada je \u201cUdarnik\u201d proizveo prve svilene \u010darape \u201cRomy\u201d\u2026<\/p>\n\n\n\n
Bila je \u010dast i privilegija raditi u \u201cUdarniku\u201d, jer je osim posla bilo i para, radnici su imali mogu\u0107nost da svakog dana i svake no\u0107i obeduju u fabri\u010dkoj menzi, u kojoj se topli obrok pripremao i za one koji rade u tre\u0107oj smeni.<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 jedan kuriozitet, o kom je pisala Zrenjaninka Ljudmila \u0160ajtinac. Pi\u0161e Ljudmila kako je njena baka penziju do\u010dekala u \u201cUdarniku\u201d kao manikirka, jer se u fabrici jako vodilo ra\u010duna o higijeni ruku i noktiju, ipak se radilo sa osetljivim materijalom\u2026<\/p>\n\n\n\n
Ulagalo se u reklamu, \u010darape su promovisali najpoznatiji sportisti i glumice\u2026<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je moglo po\u0107i po zlu?<\/p>\n\n\n\n
Mnogo toga.<\/p>\n\n\n\n
Do\u0161le su 90-te, ratovi, sankcije, prekidi trgovinskih odnosa sa tradicionalnim kupcima.<\/p>\n\n\n\n
I pored nekoliko poku\u0161aja, fabrika \u010darapa se od tih godina koje su postale decenija, pa i vi\u0161e, nikada nije oporavila.<\/p>\n\n\n\n
Bilo je najava, potencijalnih kupaca, ste\u010dajeva i izlazaka iz njih ali od toga nije bilo ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Na kraju, \u201cUdarnik\u201d je prodat kao odli\u010dna lokacija za gradnju stanova.<\/p>\n\n\n\n
Preselio se u kolektivno se\u0107anje, koje \u0107e, na kraju, izbledeti, kako pristi\u017eu generacije koje nikada nisu osetile \u201cUdarnikov\u201d pamuk na svojim stopalima. Za taj pamuk oni stariji ali upu\u0107eni tvrde da je bio najbolji na svetu.<\/p>\n\n\n\n
Bar onom svetu koji je bio poznat i dostupan.<\/p>\n\n\n\n
Pa ako je tako moralo biti, pitanje za kraj: da li su gradske institucije uspele da sa\u010duvaju bar ne\u0161to iz nekada\u0161njeg \u201cUdarnika\u201d, tablu, neku ma\u0161inu, neke \u010darape, ne\u0161to\u2026<\/p>\n\n\n\n
Ili \u0107emo o ovoj diki tekstilne industrije ne samo grada, Vojvodine, Srbije nego i nekada\u0161nje velike dr\u017eave, u\u010diti i lamentovati na sajtovima na kojima se prodaju kolekcionarski primerci zapakovanih \u010darapa, kalendara, rokovnika, privezaka\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prva fabrika \u010darapa osnovana je u tada\u0161njem Velikom Be\u010dkereku 1919. godine kao Prva torontalska predionica vune i tvornica \u010darapa Antona Kelera. \u010carapara je nakon Drugog svetskog rata postala dru\u0161tvena i dobila ime \u201cUdarnik\u201d. Stari pogoni dobili su nove, modernizovane, 70-tih godina pro\u0161log veka. U glavnoj gradskoj ulici 1963. godine otvorena je moderna prodavnica \u010darapa a […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1828,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,21],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1827"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1827"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1827\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1829,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1827\/revisions\/1829"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1828"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}