{"id":1789,"date":"2025-07-20T13:49:08","date_gmt":"2025-07-20T11:49:08","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1789"},"modified":"2025-07-20T13:49:08","modified_gmt":"2025-07-20T11:49:08","slug":"zid-nase-nebrige","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/zid-nase-nebrige\/","title":{"rendered":"Zid na\u0161e nebrige"},"content":{"rendered":"\n

Ovog prole\u0107a sru\u0161en je oronuo zid nekada\u0161nje fabrike name\u0161taja \u201eBence i sin\u201c, u ulici Obala pionira.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Taj je zid deceniju i vi\u0161e predstavljao opasnost i, iako je ceo prostor na kom se nalazila nekada\u0161nja fabrika, pa i zid koji je jedini pre\u017eiveo, pod za\u0161titom kao spomenik kulture, nadle\u017eni nisu znali kako da problem druga\u010dije re\u0161e nego krampom i budakom.<\/p>\n\n\n\n

Zid je sru\u0161en a pri\u010da o istoriji industrije name\u0161taja kojom se Zrenjanin di\u010dio vi\u0161e od jednog veka preselila se u se\u0107anje.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da po\u010dinje 1861. godine kada je svetski putnik i veliki majstor Anton Bence, sa svojim znanjem i ume\u0107em ru\u010dne proizvodnje name\u0161taja, odlu\u010dio da se skrasi u tada\u0161njem Velikom Be\u010dkereku.<\/p>\n\n\n\n

Za samo nekoliko godina, od male radionice napravio je fabriku u kojoj je po\u010dela ozbiljna proizvodnja name\u0161taja.<\/p>\n\n\n\n

Antona je nasledio sin Mik\u0161a a Mik\u0161u njegovi sinovi Zoltan i Atila.<\/p>\n\n\n\n

Pamtimo Zoltana jer je bio vrhunski dizajner prakti\u010dnog i udobnog name\u0161taja ali veliku ulogu u napretku fabrike imao je i Atila, koji je vodio finansije.<\/p>\n\n\n\n

Fabrika \u201eBence i sin\u201c uspe\u0161no je poslovala vi\u0161e od osam decenija a nakon Drugog svetskog rata je, kao i sve ostale fabrike u gradu, nacionalizovana.<\/p>\n\n\n\n

Od dve fabrike, Benceove i porodice Melegi, napravljena je jedna, dru\u0161tvena, Fabrika name\u0161taja \u201e\u017darko Zrenjanin\u201c, koja je nastavila tradiciju proizvodnje dobrog, kvalitetnog, udobnog i dostupnog name\u0161taja.<\/p>\n\n\n\n

Nema ku\u0107e ili stana u biv\u0161oj Jugoslaviji koji nije imao bar jedan komad tog name\u0161taja. Fabrika je mnogo izvozila u biv\u0161i Sovjetski Savez, a u biv\u0161im \u010dlanicama ovog saveza imati name\u0161taj iz zrenjaninske fabrike bio je statusni simbol.<\/p>\n\n\n\n

Fabrika je zavr\u0161ila u ste\u010daju, \u017eivot okon\u010dala u privatizaciji i tako je uga\u0161ena proizvodnja name\u0161taja u Zrenjaninu, nastala u radionici Antona Bencea.<\/p>\n\n\n\n

Fabrika \u010diji je poslednji ostatak zavr\u0161io kao \u0161ut, kada je gra\u0111ena, nalazila se na obali Begeja.<\/p>\n\n\n\n

Vodeni saobra\u0107aj u vreme kada je gra\u0111ena bio je najisplativiji i najekonomi\u010dniji na\u010din da se sirovina do fabrike doveze a gotovi proizvodi iz nje odvezu.<\/p>\n\n\n\n

Pre nekoliko godina, najavljeno je da \u0107e se na mestu gde se nekada nalazila fabrika name\u0161taja graditi, gle \u010duda, stambeno-poslovni blok.<\/p>\n\n\n\n

Investitor se obavezao da \u0107e zid, odnosno spoljnu fasadu o\u010duvati odnosno izgraditi prema autenti\u010dnom izgledu i pod uslovima koje propi\u0161e Zavod za za\u0161titu spomenika.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta se dogodilo ne zna se, tek od izgradnje nema ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Nema gradnje, ali ima ru\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n

Zid je sru\u0161en a da se niko od nadle\u017enih nije oglasio. Ni grad ni Zavod za za\u0161titu spomenika.<\/p>\n\n\n\n

I tako, deo po deo istorije grada nestaje pred o\u010dima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovog prole\u0107a sru\u0161en je oronuo zid nekada\u0161nje fabrike name\u0161taja \u201eBence i sin\u201c, u ulici Obala pionira. Taj je zid deceniju i vi\u0161e predstavljao opasnost i, iako je ceo prostor na kom se nalazila nekada\u0161nja fabrika, pa i zid koji je jedini pre\u017eiveo, pod za\u0161titom kao spomenik kulture, nadle\u017eni nisu znali kako da problem druga\u010dije re\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1790,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,21,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1789"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1789"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1789\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1791,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1789\/revisions\/1791"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1790"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1789"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1789"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1789"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}