{"id":1608,"date":"2023-12-03T14:21:59","date_gmt":"2023-12-03T13:21:59","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1608"},"modified":"2023-12-03T14:22:00","modified_gmt":"2023-12-03T13:22:00","slug":"uzivajte-a-ne-bacajte","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/uzivajte-a-ne-bacajte\/","title":{"rendered":"U\u017eivajte a ne bacajte"},"content":{"rendered":"\n

Pred nama su praznici. To u najve\u0107em broju slu\u010dajeva zna\u010di pripremanje mnogo ve\u0107ih koli\u010dina hrane. Na \u017ealost, to zna\u010di i mnogo vi\u0161e hrane koja ostane nepojedena i zavr\u0161i u kontejneru.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Mo\u017eda je zato sada prilika da se ne\u0161to ka\u017ee o principu zero waste cooking odnosno o pripremanju hrane ili kuvanju bez otpada.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj princip u pripremanju hrane zagovara iskori\u0161\u0107avanje svega \u0161to je mogu\u0107e, odnosno kori\u0161\u0107enje u pripremi \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e delova i sastojaka namirnica a \u0161to je mogu\u0107e manje stvaranja otpada.<\/p>\n\n\n\n

Podaci o koli\u010dini hrane koja se baca u svetu su alarmantni.<\/p>\n\n\n\n

Jedna tre\u0107ina hrane koja se proizvede u svetu svake godine, \u0161to je oko 1,3 milijarde tona, bude ba\u010deno, a to je i vi\u0161e nego dovoljno da svi gladni u svetu budu nahranjeni.<\/p>\n\n\n\n

Hrana koja dospe na deponije na kojima truli i raspada se, ispu\u0161ta metan, a to je jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247 000 tona hrane, \u0161to je, posmatrano na dnevnom nivou \u010dak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvani\u010dnog istra\u017eivanja o bacanju hrane u doma\u0107instvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapre\u0111enje \u017eivotne sredine.<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e se baca hleb, meso i mleko a naj\u010de\u0161\u0107e se hrana baca zato \u0161to se pokvarila.<\/p>\n\n\n\n

Koliko smo puta bili prisutni doga\u0111ajima na kojima je ve\u0107 na oko bilo servirano previ\u0161e hrane i koliko smo puta \u010duli obrazlo\u017eenje, bolje da bude vi\u0161ka nego da neko ostane gladan, od vi\u0161ka glava ne boli, ne\u0107e da se baci.<\/p>\n\n\n\n

Retko se desi da neko ostane gladan, od vi\u0161ka zna i glava da boli a baca se na veliko.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta ka\u017eu stru\u010dnjaci, kako smanjiti bacanje hrane na minimum?<\/p>\n\n\n\n

Ka\u017eu, dobro isplanirajte obrok ili prazni\u010dnu trpezu. U skladu sa planom, nabavite namirnice.<\/p>\n\n\n\n

Od namirnica iskoristite sve \u0161to je mogu\u0107e. A mogu\u0107e je gotovo sve.<\/p>\n\n\n\n

Kupujte \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e vo\u0107e i povr\u0107e na pijaci, u rinfuzu.<\/p>\n\n\n\n

Kupujte u rinfuzu sve \u0161to je mogu\u0107e, smanjite bespotrebna plasti\u010dna pakovanja kad god ste u prilici.<\/p>\n\n\n\n

Pripremite optimalne koli\u010dine hrane.<\/p>\n\n\n\n

Sve \u0161to je mogu\u0107e od ostataka zamrznite.<\/p>\n\n\n\n

Bacanje hrane je svojevrsan zlo\u010din.<\/p>\n\n\n\n

Neko je gladan, a vi je bacate.<\/p>\n\n\n\n

Zaga\u0111ujete otpadom jedinu planetu koju imamo.<\/p>\n\n\n\n

I poni\u017eavate sve one koji su vam tu hranu doveli do trpeze. Od onog ko ju je proizveo, do onoga koji je tu hranu skladi\u0161tio, prevezao, izlo\u017eio, izmerio, prodao.<\/p>\n\n\n\n

Pa i onog ko ju pripremio i na trpezu izneo.<\/p>\n\n\n\n

Kuvanje bez otpada ne zna\u010di i kuvanje bez ukusa i bez radosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pred nama su praznici. To u najve\u0107em broju slu\u010dajeva zna\u010di pripremanje mnogo ve\u0107ih koli\u010dina hrane. Na \u017ealost, to zna\u010di i mnogo vi\u0161e hrane koja ostane nepojedena i zavr\u0161i u kontejneru. Mo\u017eda je zato sada prilika da se ne\u0161to ka\u017ee o principu zero waste cooking odnosno o pripremanju hrane ili kuvanju bez otpada. Ovaj princip u […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1609,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1608"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1608"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1608\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1610,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1608\/revisions\/1610"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1609"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1608"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1608"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1608"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}