{"id":1604,"date":"2023-11-19T13:16:52","date_gmt":"2023-11-19T12:16:52","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1604"},"modified":"2023-11-19T13:16:52","modified_gmt":"2023-11-19T12:16:52","slug":"torontalski-cilim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/torontalski-cilim\/","title":{"rendered":"Torontalski \u0107ilim"},"content":{"rendered":"\n

Mnogi ne znaju da je Zrenjanin, tada\u0161nji Be\u010dkerek, imao proizvod koji je u drugoj polovini XIX veka bio poznat \u0161irom Evrope.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

A mnogi bi se iznenadili da je to \u2013 \u0107ilim.<\/p>\n\n\n\n

Torontalski \u0107ilim kao rezultat zamaha torontalske tka\u010dke industrije prikazan je prvi put na izlo\u017ebi u Parizu 1867. godine i od tada je bio \u010dest gost na evropskim izlo\u017ebama.<\/p>\n\n\n\n

Ferenc Nemet, istori\u010dar kulture, koji je o Torontalskom \u0107ilimu napisao i knjigu, isti\u010de: \u201eAko vam ka\u017eem da su Ma\u0111arske dr\u017eavne \u017eeleznice naru\u010divale tepihe od torontalske fabrike tepiha, ako vam ka\u017eem da je Franc Jozef naru\u010dio Torontalske \u0107ilime za svoje kraljevske apartmane i za ma\u0111arski parlament, onda to jasno pokazuje kakvu\u00a0reputaciju su imali Torontalski \u0107ilimi i kakav je bio njihov kvalitet.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Torontalski \u0107ilim je ra\u0111en na horizontalnom razboju tehnikom kle\u010danja. Tkan je od vune sa geometrijskim motivima. U po\u010detku se u selima tkalo na uskim vodoravnim razbojima a ve\u0107i \u0107ilimi su spajani iz dva dela. Tek sa osnivanjem tka\u010dke \u0161kole pojavili su se i \u0161iroki razboji na kojima su \u0107ilimi tkani iz jednog dela.<\/p>\n\n\n\n

Prva tka\u010dka \u0161kola osnovana je 1884. godine a prve polaznice ove \u0161kole bile su ne samo iz Be\u010dkereka, ve\u0107 i iz Elemira, Aradca, Perleza, E\u010dke, Malog i Velikog Torka i iz Melenaca.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107e zasluge za promociju i usavr\u0161avanje Torontalskog \u0107ilima imao je slikar Antal \u0160trajtman. Osim \u0161to je bio profesor crtanja u gimnaziji u Velikom Be\u010dkereku, zaslu\u017ean je za osnivanje zanatske \u0161kole, a organizovao je izlo\u017ebe primenjenih umetnosti i dao veliki doprinos da se za Torontalski \u0107ilim \u010duje i van granica grada i \u017eupanije.<\/p>\n\n\n\n

Proizvodi koji su ra\u0111eni u \u0161koli su tkano platno, pe\u0161kiri i \u0107ilimi. Prvi put u ovoj \u0161koli uveden je \u0161iroki razboj za taknje.<\/p>\n\n\n\n

Odr\u017eavani su te\u010dajevi tkanja od dva-tri meseca \u0161kola je izlagala svoje proizvode na izlo\u017ebama.<\/p>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i postojanju \u0161kole i obukama tkalja koje su ra\u0111ene u njoj, 1894. godine osnovana je fabrika tepiha.<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 se jedno ime spominje u vezi sa ovim nekad \u010duvenim \u0107ilimima.<\/p>\n\n\n\n

To je ime \u0160arlote Kovalski koja je dr\u017eala radionice tkanja.<\/p>\n\n\n\n

Tradiciju je nastavila i dugo \u010duvala i fabrika tepiha u Velikom Be\u010dkereku, koju je\u00a01903. godine kupio Lazar Dun\u0111erski.<\/p>\n\n\n\n

Danas se primerci ovih \u0107ilima \u010duvaju u Narodnom muzeju a tek poneki tka\u010d odr\u017eava plamen duge, bogate i lepe tradicije tkanja na ovim prostorima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogi ne znaju da je Zrenjanin, tada\u0161nji Be\u010dkerek, imao proizvod koji je u drugoj polovini XIX veka bio poznat \u0161irom Evrope. A mnogi bi se iznenadili da je to \u2013 \u0107ilim. Torontalski \u0107ilim kao rezultat zamaha torontalske tka\u010dke industrije prikazan je prvi put na izlo\u017ebi u Parizu 1867. godine i od tada je bio \u010dest […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1605,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,21,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1604"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1604"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1604\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1606,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1604\/revisions\/1606"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1605"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1604"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1604"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1604"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}