{"id":1513,"date":"2023-03-05T12:35:04","date_gmt":"2023-03-05T11:35:04","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1513"},"modified":"2023-03-05T12:35:04","modified_gmt":"2023-03-05T11:35:04","slug":"munciceva-kuca-ili-kako-se-odnosimo-prema-istoriji-i-gradskim-dobrotvorima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/munciceva-kuca-ili-kako-se-odnosimo-prema-istoriji-i-gradskim-dobrotvorima\/","title":{"rendered":"Mun\u010di\u0107eva ku\u0107a ili kako se odnosimo prema istoriji i gradskim dobrotvorima"},"content":{"rendered":"\n

Kako se odnosimo prema svojoj istoriji, prema ljudima koji su obele\u017eili jedno vreme i kako se odnosimo prema ljudima koji su zadu\u017eili ovaj grad, mo\u017eda najbolje govori stanje u kom se nalazi ku\u0107a Kuzmana i Emilije Mun\u010di\u0107, u ulici Kralja Aleksandra Prvog Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 40.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Izgra\u0111ena je u prvoj polovini 19. veka, u stilu klasicizma, i jedna je od poslednjih u gradu zidana u tom stilu. Balkon od livenog gvo\u017e\u0111a, koji jo\u0161 uvek opstaje na zgradi, izgra\u0111en je ne\u0161to kasnije, odnosno u osamdesetim godinama istog veka.<\/p>\n\n\n\n

Iako se ne zna ko je i kada ta\u010dno podigao ovu nekada\u0161nju gradsku lepoticu, tokom 19. veka, njeni vlasnici bili su Kuzm\u0430n i \u0415mili\u0458\u0430 \u041cun\u010di\u0107, u t\u043e vr\u0435m\u0435 p\u043ezn\u0430ta trgova\u010dka velikob\u0435\u010dk\u0435r\u0435\u010dk\u0430 p\u043er\u043edic\u0430 i veliki dobrotvori.<\/p>\n\n\n\n

Ko su bili Mun\u010di\u0107evi? Podaci o njima postoje na Vikipediji.<\/p>\n\n\n\n

Kuzman Mun\u010di\u0107 bio je srpski pravnik, veleposednik i dobrotvor. Pravnik po struci, posle nekoliko name\u0161tenja, preme\u0161ten je u Okru\u017eni sud u Velikom Be\u010dkereku. U njemu se 1855. godine o\u017eenio Emilijom – Milkom, \u0107erkom veleposednika Jakova – Ja\u0161e Vekeckog iz Jarkovca.<\/p>\n\n\n\n

Kuzman je bio vi\u0161e godina crkveni odbornik i predsednik be\u010dkere\u010dke srpske pravoslavne crkvene op\u0161tine. Kao crkveni staratelj iste crkvene op\u0161tine, te\u017eio je da popravi njeno materijalno stanje. Pod stare dane, kao staratelj nadzirao je radove na velikoj crkveno-op\u0161tinskoj ku\u0107i u „glavnoj ulici“ u Be\u010dkereku. Taj crkveni dom (koji se nalazi na uglu, oko i iznad centralne apoteke) zapo\u010det u prvoj polovini 1895. godine ko\u0161tao je oko 53.000 forinti.<\/p>\n\n\n\n

Veliki narodni dobrotvor postaje slede\u0107e godine, kada je oporukom od 8. novembra 1896. godine celo imanje – 217 jutara oranice, vredno oko 80.000 forinti, ostavio u dobrotvorne svrhe. Od te zemlje je za njenog \u017eivota prihode uzimala udovica Emilija, na kojoj je ostalo da odredi cilj zadu\u017ebine. Emilija je uskoro osnovala „Fond za izdr\u017eavanje sirotih srpskih pravoslavnih devojaka“. Njihova fondacija opredeljena za stipendije je zapo\u010dela rad 1905. godine.<\/p>\n\n\n\n

Supruga Emilija Mun\u010di\u0107 godinama bavila se dobrotvornim radom. Bila je prva predsednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Be\u010dkereku, osnovane 1884. godine. Jo\u0161 1878. godine kao ovla\u0161\u0107ena od strane ugarske dr\u017eave, skupljala je po Banatu priloge za ranjenike u Srbiji. Za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. organizovala je prikupljanje i slanje sanitetskog materijala za 3.000 ranjenika nakon bitke kod Slivnice. Zbog toga ju je kralj Milan Obrenovi\u0107 godinu dana kasnije odlikovao medaljom kraljice Natalije.<\/p>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i zalaganju Mun\u010di\u0107a otvoreno je prvo srpsko zabavi\u0161te u gradu, sme\u0161teno u crkvenoj porti, u zgradi crkvene op\u0161tine. Pomagali su i rad Srpske velikobe\u010dkere\u010dke \u010ditaonice. Nakon Kuzmanove smrti, Emilija se preselila u Kikindu, gde je i umrla 1904. godine. Testamentom je ku\u0107u, zemlju i veliku sumu novca zave\u0161tala u prosvetne dobrotvorne svrhe, pi\u0161e Vikipedija.<\/p>\n\n\n\n

Danas ku\u0107a Mun\u010di\u0107a stoji napu\u0161tena, zapu\u0161tena, iz nje je na krovu izniklo drvo a unutra\u0161njost se devastira decenijama.<\/p>\n\n\n\n

Tokom izgradnje zgrade Vojvo\u0111anske banke, u potpunosti je izmenjeno okru\u017eenje ku\u0107e Mun\u010di\u0107, i to ru\u0161enjem gra\u0111evina sa njene leve strane i izgradnjom zgrade GIK \u201cBanat\u201d. Obavljena je rekonstrukcija nekada\u0161njeg Vilsonovog trga, podizanjem platoa zbog podzemne saobra\u0107ajnice koja nije realizovana do kraja. <\/p>\n\n\n\n

Danas se zgrada nalazi u veoma lo\u0161em stanju i stati\u010dki je ugro\u017eena. Deo objekta, odnosno krajnji deo dvori\u0161nog krila prema zgradi biv\u0161eg GIK \u201cBanat\u201d, uru\u0161io se u januaru 2013. godine.<\/p>\n\n\n\n

Nije da nije bilo ideja kako bi se ova ku\u0107a sa\u010duvala a na taj na\u010din i se\u0107anje na veliku porodicu koja je zadu\u017eila grad. <\/p>\n\n\n\n

Prema tim idejama, koje se vi\u0161e i ne spominju, rekonstrukcija gra\u0111evine podrazumevala bi izradu projekta koji bi re\u0161io problem denivelacije terena i slepog zabata. I tada je predvi\u0111eno da se uradi samo delimi\u010dna rekonstrukcija koja podrazumeva \u010duvanje i restauraciju uli\u010dne fasade.<\/p>\n\n\n\n

I od toga se odustalo.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljivo je da se ova ku\u0107a ne nalazi me\u0111u objektima koji su uvr\u0161teni na spisak spomenika kulture u okviru Prostorne kulturno \u2013 istorijske celine \u201eStaro jezgro Zrenjanina\u201c od velikog zna\u010daja za Republiku Srbiju. <\/p>\n\n\n\n

Iako zbog arhitektonske i kulturne vrednosti zaslu\u017euje da se na\u0111e pod za\u0161titom dr\u017eave, ta za\u0161tita je skinuta u dogovoru sa urbanistima, kako bi ambijent na Trgu dr Zorana \u0110in\u0111i\u0107a mogao da se urbanisti\u010dki dovede u red.<\/p>\n\n\n\n

Urbanisti\u010dko ure\u0111ivanje ne da se jo\u0161 nije dogodilo, nego ga vi\u0161e niko i ne pominje. Zgrada neumitno propada a istorija zaboravlja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako se odnosimo prema svojoj istoriji, prema ljudima koji su obele\u017eili jedno vreme i kako se odnosimo prema ljudima koji su zadu\u017eili ovaj grad, mo\u017eda najbolje govori stanje u kom se nalazi ku\u0107a Kuzmana i Emilije Mun\u010di\u0107, u ulici Kralja Aleksandra Prvog Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 40. Izgra\u0111ena je u prvoj polovini 19. veka, u stilu klasicizma, i […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1514,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,21,36],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1513"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1513"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1513\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1515,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1513\/revisions\/1515"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1514"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}