{"id":1499,"date":"2023-01-29T12:06:07","date_gmt":"2023-01-29T11:06:07","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1499"},"modified":"2023-01-29T12:06:07","modified_gmt":"2023-01-29T11:06:07","slug":"pivara-i-pivnica-nas-odnos-prema-industrijskom-i-graditeljskom-nasledju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/pivara-i-pivnica-nas-odnos-prema-industrijskom-i-graditeljskom-nasledju\/","title":{"rendered":"Pivara i pivnica: Na\u0161 odnos prema industrijskom i graditeljskom nasle\u0111u"},"content":{"rendered":"\n

Zrenjaninska Turisti\u010dka organizacija je u poslednji \u010das kupila stare sanke na konjsku vu\u010du, staru to\u010dilicu za burad, stari reza\u010d za manipulaciju pivom, kao i stare alatke za \u010depovanje i za izradu pivskih buradi, vlasni\u0161tvo nekad nadaleko \u010duvene Zrenjaninske industrije piva, u ste\u010daju ve\u0107 vi\u0161e od 15 godina.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Ti \u0107e se predmeti na\u0107i u Muzeju piva, kao \u0161to se u njemu ve\u0107 nalaze predmeti iz nekada\u0161nje pivare, jedva spaseni od prodaje u bescenje i se\u010denja u staro gvo\u017e\u0111e.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je nestalo i prodato, niti se zna niti \u0107e se ikad znati.<\/p>\n\n\n\n

Jer, tako se mi odnosimo prema industrijskom i graditeljskom nasle\u0111u.<\/p>\n\n\n\n

A nekada\u0161nja pivara bila je prvi ozbiljan <\/em>industrijski pogon u gradu na Begeju.<\/p>\n\n\n\n

Iako se pivarstvo u gradu vezuje gotovo isklju\u010divo za ime Lazara \u0110un\u0111erskog, prvu pivaru, odnosno <\/em>radionicu za kuvanje piva podigao je 1745. godine Sebastijan Krajcajzen.<\/p>\n\n\n\n

Kako je proizvodnja piva vrlo brzo postala toliko unosan posao, Krajcajzen, ina\u010de Nemac doseljen u na\u0161e krajeve, tako pi\u0161e <\/em>Dragoljub \u010coli\u0107, gradski hroni\u010dar, od male radionice pravi pogon za proizvodnju piva, koji se smatra prvim ozbiljnim industrijskim pogonom u gradu.<\/p>\n\n\n\n

Podi\u017ee ga upravo na mestu gde se i sada nalazi kompleks <\/em>pivare, pored drvenog mosta u to vreme.<\/p>\n\n\n\n

Hroni\u010dari bele\u017ee da, osim \u0161to je na velikom posedu bilo nekoliko zgrada i pogona, postojalo je i veliko dvori\u0161te u kom su se odr\u017eavale zabave uz \u017eivu muziku i to\u010dilo pivo.<\/p>\n\n\n\n

Krajczajenova pivara osta\u0107e zapam\u0107ena i po tome \u0161to je upravo iz nje krenuo veliki po\u017ear, koji je zahvatio \u010ditav grad. U tom velikom po\u017earu 1807. godine izgorela je i crkva i \u017dupanijska zgrada.<\/p>\n\n\n\n

Nakon ovih doga\u0111aja, pivara je menjala vlasnike da bi je kupio Ferenc Ro\u017ea, zajedno sa \u017eenom, pi\u0161e \u010coli\u0107. Poznat po tome \u0161to je izgradio i hotel \u201eRo\u017ea\u201c, dana\u0161nju \u201eVojvodinu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Pivara nije dugo bila u Ro\u017einom vlasni\u0161tvu jer je bila zastarela, bilo je potrebno mnogo ulaganja a Ro\u017ea je o\u010digledno imao i druge planove. Pravio je Ro\u017ea pivo nekoliko godina, po bavarskoj recepturi i, na kraju, nemaju\u0107i novac za sve svoje ambiciozne planove, prodao ju je Lazaru Dun\u0111erskom.<\/p>\n\n\n\n

Pivaru 1898. kupuje <\/em>Lazar Dun\u0111erski.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom XX veka Dun\u0111erski objekte rekonstrui\u0161e u potpunosti, a tada instalirana tehnologija predstavlja vrhunska tehnolo\u0161ka re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n

Pivara je u dr\u017eavno vlasni\u0161tvo pre\u0161la 1945. godine.<\/p>\n\n\n\n

Vrhunac kvaliteta Zrenjaninsko pivo dostiglo je sedamdesetih godina 20. veka. Osamdesetih godina pivara je zabele\u017eila svoj tehni\u010dki maksimum proizvev\u0161i 406.000 hektolitara piva i \u010duvenog energetskog napitka \u201eTut \u2013 gut\u201c. <\/em>Krenuv\u0161i putem tranzicije i privatizacije, do\u0161lo je do pada proizvodnje, a ubrzo posle i prestanka rada. Na \u010dudan na\u010din, kupio ju je 2003. suboti\u010dki biznismen Mom\u010dilo Raji\u0107. Samo tri meseca 2003. pivara je radila, a ve\u0107 2004. obustavljena je proizvodnja.<\/p>\n\n\n\n

Koliko je tehnologija koju je Dun\u0111erski instalirao bila moderna, govori podatak da je mlin za slad (za suvo mlevenje) napravljen 1910. bio <\/em>u funkciji sve dok proizvodnja piva nije obustavljena. Dugo godina u funkciji je bila i filter masa kao i variona.<\/p>\n\n\n\n

To su sada eksponati u Muzeju piva.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od simbola pivare bila je isto toliko \u010duvena pivnica \u201c\u010cetir’ konja debela\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Otvorena je 17. decembra 1985. godine, povodom 240 godina proizvodnje piva u gradu na Begeju. <\/em>Enterijer pivnice ura\u0111en je u banatskom stilu, sa jasnim naznakama proizvodnje piva.<\/p>\n\n\n\n

Mnogi ne znaju da je pivnica u stvari deo nekada\u0161nje ledare i le\u017enog podruma.<\/p>\n\n\n\n

Sanke sa po\u010detka ovog teksta visile su na ulazu u pivnicu. Sanke \u0107e se, eto, sa\u010duvati, a pivnici, nekad <\/em>kultnom mestu za izlazak, potrebna je ozbiljna rekonstrukcija, i spolja i iznutra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zrenjaninska Turisti\u010dka organizacija je u poslednji \u010das kupila stare sanke na konjsku vu\u010du, staru to\u010dilicu za burad, stari reza\u010d za manipulaciju pivom, kao i stare alatke za \u010depovanje i za izradu pivskih buradi, vlasni\u0161tvo nekad nadaleko \u010duvene Zrenjaninske industrije piva, u ste\u010daju ve\u0107 vi\u0161e od 15 godina. Ti \u0107e se predmeti na\u0107i u Muzeju piva, […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1500,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,21,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1499"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1499"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1499\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1501,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1499\/revisions\/1501"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1500"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1499"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1499"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1499"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}