{"id":1485,"date":"2022-12-25T14:22:25","date_gmt":"2022-12-25T13:22:25","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1485"},"modified":"2022-12-25T14:22:25","modified_gmt":"2022-12-25T13:22:25","slug":"tiha-noc","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/tiha-noc\/","title":{"rendered":"Tiha no\u0107"},"content":{"rendered":"\n

Prva asocijacija na praznike koji su po\u010deli danas katoli\u010dkim Bo\u017ei\u0107em, nastavljaju se novogodi\u0161njim praznicima, a zavr\u0161avaju pravoslavnim Bo\u017ei\u0107em, jeste \u201eTiha no\u0107\u201c.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Na njene prve zvuke ose\u0107amo da su praznici tu.<\/p>\n\n\n\n

A istorija ove divne melodije koja je prevedena i peva se na 300 jezika i nalazi se na UNESKO-voj listi nematerijalne kulturne ba\u0161tine po\u010dinje pre vi\u0161e od dva veka.<\/p>\n\n\n\n

I ba\u0161 kao i sam Bo\u017ei\u0107, puna je simbolike, stvarne ili napisane i dopisane, \u0161to i nije posebno va\u017eno.<\/p>\n\n\n\n

A pri\u010da izgleda ovako. Pre mnogo, mnogo godina, u Salzburgu se rodio Jozef Mor. Ro\u0111en iz ljubavi jedne siroma\u0161ne tkalje i vojnika, ali ne i priznat. Detinjstvo je Jozef proveo u velikom siroma\u0161tvu. Pri\u010da ka\u017ee da je Jozef bio vrlo pametan ali i muzikalan pa je njegov talenat primetio sve\u0161tenik u lokalnoj crkvi.<\/p>\n\n\n\n

Pored redovne slu\u017ebe, Mor pi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Tako su prvo nastale re\u010di pesme \u201eTiha no\u0107\u201c a onda je, opet ba\u0161 kao u nekoj bajci, pesma stigla do Franca Grubera.<\/p>\n\n\n\n

Tekst pesme Mor je napisao 1816. godine. I ko zna \u0161ta bi sa njima da se dve godine kasnije u pri\u010du nisu ume\u0161ali mi\u0161evi.<\/p>\n\n\n\n

Mi\u0161evi su, ka\u017ee predanje, pregrizli mehove na orguljama u crkvi u Oberndorfu, u kojoj je slu\u017eo Mor. Pretila je opasnost da na Bo\u017ei\u0107 u crkvi ne bude muzike. Mor se setio stihova, odneo ih prijatelju Gruberu koji je komponovao pesmu za gitaru i glas.<\/p>\n\n\n\n

Pesma je odu\u0161evila lokalni \u017eivalj ali, kako to u bajkama ide, brzo se \u0161irila. Prilikom posete, ruski je car \u010duo pesmu koja ga je toliko op\u010dinila da je grupu peva\u010da, porodicu Rajner, pozvao u Sankt Peterburg. Iz Rusije, Rajnerovi kre\u0107u na svetsku turneju. Kad su stigli do Njujorka, to je bio znak da je pesma ovladala celim svetom.<\/p>\n\n\n\n

I tako je do danas.<\/p>\n\n\n\n

Peva se na 300 jezika a nema iole poznatijeg peva\u010da koji joj nije dao svoj obol.<\/p>\n\n\n\n

Da bajka bude kompletna, dugo se nije znalo ko su autori \u201eTihe no\u0107i\u201c. Onda je, navodno, pruski kralj Fridrih naredio istragu i ta je istraga dovela do Oberndorfa i Mora i Grubera.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da koja eto traje du\u017ee od dva veka i divna melodija sa dirljivim tekstom koja i danas greje svojom toplinom i najavljuje da nailazi najlep\u0161i deo godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prva asocijacija na praznike koji su po\u010deli danas katoli\u010dkim Bo\u017ei\u0107em, nastavljaju se novogodi\u0161njim praznicima, a zavr\u0161avaju pravoslavnim Bo\u017ei\u0107em, jeste \u201eTiha no\u0107\u201c. Na njene prve zvuke ose\u0107amo da su praznici tu. A istorija ove divne melodije koja je prevedena i peva se na 300 jezika i nalazi se na UNESKO-voj listi nematerijalne kulturne ba\u0161tine po\u010dinje pre […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1486,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[22,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1485"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1485"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1485\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1487,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1485\/revisions\/1487"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1486"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1485"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1485"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1485"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}