{"id":1413,"date":"2022-05-29T11:17:49","date_gmt":"2022-05-29T09:17:49","guid":{"rendered":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1413"},"modified":"2022-05-29T11:17:50","modified_gmt":"2022-05-29T09:17:50","slug":"pijaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/pijaca\/","title":{"rendered":"PIJACA"},"content":{"rendered":"\n

Za Zrenjanince, ili ve\u0107inu njih, subotnje jutro se ne mo\u017ee zamisliti bez odlaska na pijacu. Oni koji ne vole gu\u017evu i vrevu, biraju utorak ili \u010detvrtak.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Iako se u jednom trenutku u\u010dinilo da marketi sa svojom velikom ponudom vo\u0107a i povr\u0107a u toku \u010ditave godine mogu zameniti tezge, moda je bila kratkog veka.<\/p>\n\n\n\n

Zrenjaninci svoje pijace jednostavno vole. Ne samo zato \u0161to na pijaci kupuju u dobrom delu proizvode od onih kojih ih proizvode svojim rukama, nego \u0161to je pijaca ne\u0161to vi\u0161e od puke trgovine. To je mesto za susrete, za pri\u010du, posle pijace se pije zajedni\u010dka kafa a sa pijace je i najbolji subotnji doru\u010dak.<\/p>\n\n\n\n

Taj je doru\u010dak ili neko sve\u017ee pecivo, burek i savija\u010da ili sir i mileram od \u010duvenih Slovakinja iz Aradca, mladi luk i rotkvice, pa onda paradajz i ljuta papri\u010dica iz Mu\u017elje ili Mihajlova i neki suhomesnati narezak iz tradicionalnih, zanatskih mesara. <\/p>\n\n\n\n

Istorija pijaca u Zrenjaninu<\/h2>\n\n\n\n

Mesto za pijace odre\u0111ivale su gradske vlasti na otvorenim prostorima \u2013 ulicama i trgovima. Pija\u010dni stolovi, \u0161atori i tezge bili su improvizovani i pokretni, pa su se lako preme\u0161tali iz ulice u ulicu ili trg. <\/p>\n\n\n\n

Krajem devetnaestog veka u Velikom Be\u010dkereku bila su dva pazarna dana \u2013 petak i nedelja. Me\u0111utim, kako \u00a0se ukazala potreba za bar jo\u0161 jednim pazarnim danom, zbog naglog razvitka industije i zanatstva, a samim tim i trgovine, oko 1920. godine za pazarni dan je odre\u0111en i utorak, pi\u0161e istori\u010darka Nada Boro\u0161.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Udarni dan za trgovinu bila je nedelja. Bez obzira na godi\u0161nje doba, nedeljom su prekidani kako poljoprivredni radovi tako i svi ostali poslovi. Nisu radila ni dr\u017eavna nadle\u0161tva ni \u0161kole, pa je prepodnevna nedeljna gu\u017eva na trgu i okolnim ulicama bila uobi\u010dajena. Iz okolnih sela nedeljom je obi\u010dno dolazila mlade\u017e koja se \u201eponavljala\u201c kupuju\u0107i nedeljna sve\u010dana odela, obu\u0107u i drugu razli\u010ditu robu. <\/p>\n\n\n\n

Kako su trgovci i zanatlije i nedeljom radili, za nedeljni dan odmora odredili su ponedeljak. Iz milo\u0161te su ga nazvali \u201ePlavi ponedeljak\u201c, a svoje radnje toga dana su zatvarali, pi\u0161e Boro\u0161.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, ovaj raspored pazarnih dana nije se dugo odr\u017eao. Tridesetih godina, trgovci i zanatlije predla\u017eu gradskoj upravi da se pazarni dani promene tako da glavni pazarni dan bude subota, umesto, kao do tada nedelja, kako bi i oni nedelju koristili za odmor. Ovaj zahtev trgovaca je uva\u017een, pa su za pazarne dane u Velikom Be\u010dkereku odre\u0111eni utorak, \u010detvrtak i subota, koji i danas va\u017ee u na\u0161em gradu. <\/p>\n\n\n\n

A \u0161ta se sve na pijaci prodavalo, svedo\u010di Nada Boro\u0161.<\/p>\n\n\n\n

U glavnoj ulici svoje proizvode mogli su da prodaju \u0161e\u0161ird\u017eije, \u0107ur\u010dije, papu\u010dari, sitari i koritari. Ispred katoli\u010dke crkve odre\u0111ena su mesta za limare, obu\u0107are i \u010de\u0161ljare. Iza crkve, iz ulice Kralja Petra, sme\u0161teni su bili \u010dipkari i prodavci vune i vunenih proizvoda. Preko od njih, kod zgrade \u017eupanije svoje proizvode izlagale su i prodavale doma\u0107ice \u2013 \u010dipke, \u0107ilime, sukna, krpare i drugu ru\u010dno ra\u0111enu robu. Glavna zelena pijaca, sa vo\u0107em i povr\u0107em, bila je sme\u0161tena sa obe strane ulice Cara Du\u0161ana. <\/p>\n\n\n\n

Za prodaju mleka i mle\u010dnih proizvoda bila je odre\u0111ena Tepli\u010dka, a za \u017eivinu ulica Miroslava Tir\u0161e. \u017ditni trg, koji je ime dobio po svojoj trgova\u010dkoj nameni, bio je prepun zapre\u017enih kola natovarenih p\u0161enicom, kukuruzom, ovsom i drugim \u017eitaricama. Svoje proizvode na \u017ditnom trgu prodavali su i opan\u010dari, ko\u017euhari, u\u017eari i kroja\u010di. Sve\u017ea riba prodavala se kod Velikog mosta, a sitna i krupna stoka na va\u0161ari\u0161tu, na Kara\u0111or\u0111evom trgu. <\/p>\n\n\n\n

Ovakav raspored pija\u010dnih prodajnih mesta ostao je sve do 1954. godine, kada je za pijacu odre\u0111eno mesto u ulici Miroslava Tir\u0161e, sa objektima za prodaju mle\u010dnih i mesnih proizvoda, i ribe. Tada je osnovana i Gradska ustanova za pijace, koja je vodila brigu o pijacama i higijeni pija\u010dnog prostora.<\/p>\n\n\n\n

Danas Zrenjanin ima tri pijace. Centralnu, relativno novu, na Bulevaru Milutina Milankovi\u0107a, na Baglja\u0161u i u Jug Bogdanovoj ulici.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za Zrenjanince, ili ve\u0107inu njih, subotnje jutro se ne mo\u017ee zamisliti bez odlaska na pijacu. Oni koji ne vole gu\u017evu i vrevu, biraju utorak ili \u010detvrtak. Iako se u jednom trenutku u\u010dinilo da marketi sa svojom velikom ponudom vo\u0107a i povr\u0107a u toku \u010ditave godine mogu zameniti tezge, moda je bila kratkog veka. Zrenjaninci svoje […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1414,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[21,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1413"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1413"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1413\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1415,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1413\/revisions\/1415"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1414"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1413"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1413"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1413"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}