{"id":1245,"date":"2021-03-23T13:00:43","date_gmt":"2021-03-23T12:00:43","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1245"},"modified":"2021-03-23T13:00:43","modified_gmt":"2021-03-23T12:00:43","slug":"taras-selo-mira-i-krompira","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/taras-selo-mira-i-krompira\/","title":{"rendered":"TARA\u0160 \u2013 SELO MIRA I KROMPIRA"},"content":{"rendered":"\n

Na obali Tise i \u010ciko\u0161a smestio se Tara\u0161.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Selo sa manje od hiljadu stanovnika, u oazi poprili\u010dno o\u010duvane prirode.<\/p>\n\n\n\n

Kad putnik namernik stigne u Tara\u0161, valja da zna da dalje \u2013 nema.<\/p>\n\n\n\n

Kao jedan veliki sala\u0161, u\u0161u\u0161kalo se selo poznato po mnogim lepim stvarima.<\/p>\n\n\n\n

Tara\u0161 je, na primer, selo u koje rode vra\u0107aju a da prole\u0107e jo\u0161 nije ni vidiku.<\/p>\n\n\n\n

Nema bandere u selu na kojoj ove lepotice nisu svile svoje gnezdo.<\/p>\n\n\n\n

Kad u\u0111ete u glavnu tara\u0161ku ulicu, rode vas do\u010dekaju.<\/p>\n\n\n\n

Rode vole i od\u017eake a seljani vole rode, i tako u simbiozi svojevrsnoj \u017eive decenijama. <\/p>\n\n\n\n

Nije \u010dudo da se ba\u0161 zato Tara\u0161 svrstao u evropska sela roda.<\/p>\n\n\n\n

Ponosno selo vrednih ratara i povrtara.<\/p>\n\n\n\n

Nadaleko \u010duveno po tara\u0161kom krompiru i tara\u0161kom kupusu. Ali i vinogradima i dobrom vinu.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010daju me\u0161tani, posle Drugog svetskog rata trebalo je da Tara\u0161 pripadne op\u0161tini Novi Be\u010dej. Prirodnije je.<\/p>\n\n\n\n

Zrenjaninski op\u0161tinski oci nisu hteli da ispuste ba\u0161tu koja je osnovnim a tako va\u017enim namirnicama hranila grad koji se razvijao.<\/p>\n\n\n\n

Posle, kad su stigli supermarketi i krompir i kupus iz „bogtepita“ odakle, ovu su ba\u0161tu zaboravili.<\/p>\n\n\n\n

Tako da ni put valjan svojim sugra\u0111anima i suseljanima nisu napravili.<\/p>\n\n\n\n

Tara\u0161 ima i skelu.<\/p>\n\n\n\n

Ta je skela glumila u bezbroj filmova a bogami pomagala i kad u drugim gradovima preko reke nisu imali \u010dime.<\/p>\n\n\n\n

Skela je Tara\u0161anima kojima je zemlja, ne njihovom voljom, ostala u Ba\u010dkoj, sam \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n

I bez nje mogu da ostanu, jer, znaju to Tara\u0161ani dobro, tu\u0111a ruka svrab ne \u010de\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

I jo\u0161 ne\u0161to ima u Tara\u0161u.<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od mnogih drugih, Tara\u0161ani se ne stide svoje pro\u0161losti. Pa tako u selu postoji ulica Mar\u0161ala Tita, Ive Lole Ribara ali i Svetozara Markovi\u0107a, narodnog heroja iz ovog sela. U znak se\u0107anja na svoje pretke koji su proslavljali odlazak nema\u010dke stra\u017ee iz sela pa za to dobili minobaca\u010dima sa ba\u010dke strane.<\/p>\n\n\n\n

Selo dobrih, vrednih ljudi. Selo u koje se ljudi vra\u0107aju ali u koje sve \u010de\u0161\u0107e dolaze iz drugih krajeva. A neki i ostanu.<\/p>\n\n\n\n

A kad do\u0111u ljudi, valjda \u0107e i put do\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na obali Tise i \u010ciko\u0161a smestio se Tara\u0161. Selo sa manje od hiljadu stanovnika, u oazi poprili\u010dno o\u010duvane prirode. Kad putnik namernik stigne u Tara\u0161, valja da zna da dalje \u2013 nema. Kao jedan veliki sala\u0161, u\u0161u\u0161kalo se selo poznato po mnogim lepim stvarima. Tara\u0161 je, na primer, selo u koje rode vra\u0107aju a da […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1246,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[29,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1245"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1245"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1245\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1247,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1245\/revisions\/1247"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1246"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1245"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1245"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1245"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}