{"id":1091,"date":"2020-04-05T18:26:03","date_gmt":"2020-04-05T16:26:03","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1091"},"modified":"2020-04-05T18:26:03","modified_gmt":"2020-04-05T16:26:03","slug":"prica-o-jednoj-od-najstarijih-kuca-u-zrenjaninu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/prica-o-jednoj-od-najstarijih-kuca-u-zrenjaninu\/","title":{"rendered":"PRI\u010cA O JEDNOJ OD NAJSTARIJIH KU\u0106A U ZRENJANINU"},"content":{"rendered":"

Jedna od najstarijih ku\u0107a u Zrenjaninu, koja na \u017ealost nije sa\u010duvana, jeste ku\u0107a plemi\u0107ke porodice Demko – Beljanski.<\/p><\/blockquote>\n

Ova ku\u0107a se nalazila na mestu gde se danas nalazi zgrada DDOR-a i zgrada Komiteta.<\/p>\n

O ku\u0107i porodice Demko \u2013 Beljanski zna se zahvaljuju\u0107i Dejanu Vorgi\u0107u, istori\u010daru iz Narodnog muzeja u Zrenjaninu. I ova je pri\u010da nastala zahvaljuju\u0107i Dejanu.<\/p>\n

Plemi\u0107ka porodica Demko \u2013 Beljanski starinom poti\u010de iz Gornje Ugarske, ali su se tokom vremena pojedini njeni \u010dlanovi preselili u ju\u017enije krajeve. Tako je i deda Pal Demka do\u0161ao po\u010detkom 19. veka u Torontalsku \u017eupaniju.<\/p>\n

– Pal Demko \u2013 Beljanski\u00a0je ro\u0111en u mestu Simand na porodi\u010dnom imanju u Aradskom okrugu 1838. godine. Zavr\u0161io je Gimnaziju u Aradu, a studije pravnih nauka u Budimpe\u0161ti 1861. godine. Nakon toga se seli u Veliki Be\u010dkerek gde do 1863. godine otvara advokatsku kancelariju i \u017eeni se sa Katalin \u0160tajngasner – pri\u010da Dejan Vorgi\u0107.<\/p>\n

Godine 1872. Pal Demko postaje jedan od osniva\u010da Velikobe\u010dkere\u010dke \u0161tedionice i jedan od suvlasnika ku\u0107e iza katoli\u010dke crkve za koju se smatralo da poti\u010de jo\u0161 iz turskog doba. Sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo tvrditi da je ku\u0107a postojala jo\u0161 u 18. veku i da je pre\u017eivela veliki gradski po\u017ear iz 1807. godine. Ova ku\u0107a, koja se prethodno nalazila u vlasni\u0161tvu nema\u010dke porodice Grob, kasnije dobija narodni naziv \u2013 Demkova ku\u0107a. Pal Demko je ku\u0107u adaptirao u duhu romatizma i opremio je savremenim name\u0161tajem i starinama.<\/p>\n

Kao advokat, bio je zastupnik Ma\u0111arske zemaljske kreditne banke. Od 1879. bio je postavljen za komesara za poljoprivredu. Godine 1886. bio je imenovan za sudiju, ali se ubrzo vra\u0107a advokaturi. Godine 1884. kandidovao se za narodnog poslanika i od tada pa sve do 1901. godine bio je poslanik u budimpe\u0161tanskom parlamentu. Veliku popularnost stekao je i me\u0111u srpskim narodom, koji mu je spevao i Demkovo \u2013 kolo iliti \u201e\u017divio Paja Demko \u2013 na\u0161 poslanik\u201c.<\/p>\n

\u201ePaja Demko \u017eivio, on je na\u0161 i bijo;<\/p>\n

bira\u0107emo ga i sad \u2013 neka, jer je ba\u0161 za njega (\u2026)\u201c<\/p>\n

\u201eHej dobro znamo, da s\u2019 u Demka ne varamo;<\/p>\n

Demko s\u2019 vladom da\u0107e prava, \u0161to ih zakon odobrava\u201c.<\/p>\n

Kao pravnik Pal Demko je imao veliki ugled, posebno u oblasti kaznenog prava. Bio je pobornik osnivanja sportskih dru\u0161tava. I sam je u\u010destvovao u konji\u010dkim takmi\u010denjima i trkama hrtova, gde je postigao zna\u010dajne uspehe. Pal Demko \u2013 Beljanski je preminuo 1904. godine i za sobom je ostavio sedmoro dece (Pal, De\u017ee, Endre, Vidor, Margit, I\u0161tvan, Miklo\u0161). Sahranjen je na lokalnom katoli\u010dkom groblju.<\/p>\n

– Nakon smrti Pala Demka \u2013 Beljanskog 1904. godine staru ku\u0107u je nasledilo njegovih \u0161estoro sinova. Me\u0111utim, deo porodice nakon odre\u0111enog vremena napu\u0161ta Veliki Be\u010dkerek. Jedan od sinova, dr Pal Demko mla\u0111i (1866-1937), oti\u0161ao je na notarsku slu\u017ebu u Mako, dok se De\u017ee Demko (1869-1936) preselio u Budimpe\u0161tu. U tom trenutku brigu i odgovornost o ku\u0107i preuzima I\u0161tvan (Stevan, Pi\u0161ta) Demko \u2013 Beljanski. Na osnovu otkupa od ostale bra\u0107e i prenosom imovine on postaje kompletan i jedini vlasnik Demkove ku\u0107e 1927. godine – nastavlja Dejan Vorgi\u0107.<\/p>\n

Stevan (I\u0161tvan) Demko bio je ugledna li\u010dnost me\u0111uratnog perioda u gradu. Naklonost ka sportu nasledio je od oca, \u0161to vidimo na primeru da je bio od 1937. godine predsednik vesla\u010dkog kluba Triton (ranije Torontal). Igrao je tenis, kretao se u visokom dru\u0161tvu i bio omiljen me\u0111u \u017eenama. Tako\u0111e, bio je i zna\u010dajan posednik obradive zemlje, a prema podacima iz 1938. godine u svom vlasni\u0161tvu je imao 35 hektara, istra\u017eio je Dejan Vorgi\u0107.<\/p>\n

Potom su usledila smutna vremena Drugog svetskog rata. Godine 1943. Stevan Demko postaje \u010dlan Podunavskog kulturnog saveza Ma\u0111ara, a nakon oslobo\u0111enja 1944. godine progla\u0161en je saradnikom okupatora i upu\u0107en je na odslu\u017eenje kazne. Demkova ku\u0107a je 1945. konfiskovana, a bogatstvo enterijera i poku\u0107stva ku\u0107e je prepu\u0161teno zubu vremena, neodgovornosti pojedinaca i drugim faktorima.<\/p>\n

Krajem 1946. i po\u010detkom 1947. godine na inicijativu tada\u0161njeg Gradskog muzeja u Zrenjaninu spa\u0161en je deo predmeta od istorijskog, umetni\u010dkog i etnolo\u0161kog zna\u010daja koji se nekada poticali iz Demkove ku\u0107e. Jedan deo ovih predmeta \u010duva se i danas u Muzeju, dok su umetni\u010dke slike i drugi materijal kasnije vra\u0107eni prvobitnom vlasniku.<\/p>\n

Me\u0111utim, pri\u010da o jednoj od najstarijih ku\u0107a u tom trenutku u gradu se ne zavr\u0161ava. Nakon usvajanja novog gradskog Direktivnog urbanisti\u010dkog plana 1958. godine za nju vi\u0161e nije bilo mesta. Sredinom 1960. godine doneta je odluka o njenom uklanjanju i krajem godine se pristupilo ru\u0161enju. Prilikom ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanja i nivelacije terena u dvori\u0161tu ku\u0107e su prona\u0111ene stare zidine od pe\u010dene cigle debljine 80 centimetara i pe\u0107 od cigala u kojoj su se nekada pekli lonci i \u0107upovi. Usled tempa izvo\u0111a\u010dkih radova i nedovoljno stru\u010dnjaka na terenu ovaj pronalazak nije adekvatno arheolo\u0161ki prou\u010den i istra\u017een. Poslednje dane ku\u0107e fotografski su zabele\u017eili stru\u010dnjaci Narodnog muzeja i Istorijskog arhiva iz Zrenjanina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedna od najstarijih ku\u0107a u Zrenjaninu, koja na \u017ealost nije sa\u010duvana, jeste ku\u0107a plemi\u0107ke porodice Demko – Beljanski. Ova ku\u0107a se nalazila na mestu gde se danas nalazi zgrada DDOR-a i zgrada Komiteta. O ku\u0107i porodice Demko \u2013 Beljanski zna se zahvaljuju\u0107i Dejanu Vorgi\u0107u, istori\u010daru iz Narodnog muzeja u Zrenjaninu. I ova je pri\u010da nastala […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1092,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[21,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1091"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1091"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1091\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1093,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1091\/revisions\/1093"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1092"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1091"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1091"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1091"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}