{"id":1063,"date":"2020-01-27T15:05:23","date_gmt":"2020-01-27T14:05:23","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1063"},"modified":"2020-01-27T15:05:23","modified_gmt":"2020-01-27T14:05:23","slug":"zasto-snase-vole-perdase","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/zasto-snase-vole-perdase\/","title":{"rendered":"ZA\u0160TO SNA\u0160E VOLE PERDA\u0160E"},"content":{"rendered":"

Be\u0107arac ka\u017ee, svaka cura voli tambura\u0161a a sna\u0161a \u2013 perda\u0161a. Perda\u0161 je poseban majstor koji kad u ku\u0107u do\u0111e zna se da \u0107e biti ure\u0111ivanja, odnosno kre\u010denja.<\/p><\/blockquote>\n

Kre\u010denje je nekad bio jako va\u017ean doga\u0111aj u svakoj doma\u0107inskoj ku\u0107i.<\/p>\n

Kre\u010dilo se u jesen, pred po\u010detak zime a i u prole\u0107e.<\/p>\n

U Vojvodini se znalo kako se \u010dije ku\u0107e kre\u010de: srpske su bile bele sa crnim potkre\u010dom, slova\u010dke plave, ma\u0111arske su se kre\u010dile obaveznom zelenom farbom a nema\u010dke ku\u0107e imale su \u017eute, braon i drap nijanse.<\/p>\n

KRE\u010cI SE ZBOG LEPOTE A I ZBOG HIGIJENE<\/h3>\n

Ve\u0107ina ku\u0107a u Vojvodini i posle Drugog svetskog rata bila je od naboja, sa zemljanim podovima. Za odr\u017eavanje najbolje se pokazao kre\u010d. Ne samo \u0161to je posle kre\u010denja bilo \u010disto i mirisno, nego je \u017eivi kre\u010d ubijao bakterije i prakti\u010dno odr\u017eavao higijenski nivo.<\/p>\n

Zato su se sobe u kojima se boravilo i kuhinje kre\u010dile i dva puta godi\u0161nje.<\/p>\n

Kre\u010denje je bio isklju\u010divo \u017eenski posao.<\/p>\n

Ali bilo je posla i za mu\u0161karce.<\/p>\n

Prvo se kre\u010d zagasi. E, to rade mu\u0161karci.<\/p>\n

KRE\u010cENJE JE KRE\u010cENJE, A \u0160TA JE POTKRE\u010cAVANJE?<\/h3>\n

Potkre\u010davala se spolja portura.<\/p>\n

Zakre\u010davalo se unutra tamo gde je otpalo ili se isprljalo. Posebno se nekada vodilo ra\u010duna o redovnom kre\u010denju pe\u0107ke u kojoj se peklo (krompir u plehu sa kobasicama, ili ludaje) i kojom se grejalo. Neke su doma\u0107ice kre\u010dile pe\u0107ku i svake subote.<\/p>\n

MOLOVANJE KAO STATUSNI SIMBOL<\/h3>\n

Molovanje je poseban postupak koji je, kad\u00a0 se pojavio, bio rezervisan za imu\u0107nije ku\u0107e. Jer, ne samo \u0161to je trebalo prvo kre\u010diti pa onda molovati, nego je za molovanje bio potreban poseban majstor, koji se morao platiti.<\/p>\n

No, kad je jednom u\u0161lo u modu, brzo se ra\u0161irilo, pa su se uskoro molovale sobe i u obi\u010dnim ku\u0107ama. Istina, ne sve sobe, nego tek one gostinske, staja\u0107e.<\/p>\n

Molovalo se uz pomo\u0107 paprinih mustri, odnosno rupi\u010daste probu\u0161ene hartije u vidu razli\u010ditih \u0161ara. Mustra se prisloni uz zid pa se preko nje vu\u010de \u010detka a onda ostaju \u0161are na zidu od rupa kroz koje pro\u0111e farba.<\/p>\n

Kad se pojavilo molovanje pojavili su se i moleri.<\/p>\n

U Vojvodini su prve mustre stizale iz Pe\u0161te, Budima i Be\u010da, a kasnije su se naravno mogle kupiti i u Novom Sadu. Prvo su bile mustre a onda je stigao valjak.<\/p>\n

Osim soba, molovali su se k(g)onkovi i ajnforti. Ko \u0107e imati lep\u0161i moleraj, to je bilo pravo malo takmi\u010denje doma\u0107ica.<\/p>\n

Tako je bilo nekad.<\/p>\n

Posle su do\u0161li tapeti, pa \u0161panski zidovi, pa sve belo ili jednobojno, pa sve belo a jedan zid u drugoj boji\u2026<\/p>\n

Ipak, mnogi se sa setom prise\u0107aju moleraja, mustri i \u0161trafti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Be\u0107arac ka\u017ee, svaka cura voli tambura\u0161a a sna\u0161a \u2013 perda\u0161a. Perda\u0161 je poseban majstor koji kad u ku\u0107u do\u0111e zna se da \u0107e biti ure\u0111ivanja, odnosno kre\u010denja. Kre\u010denje je nekad bio jako va\u017ean doga\u0111aj u svakoj doma\u0107inskoj ku\u0107i. Kre\u010dilo se u jesen, pred po\u010detak zime a i u prole\u0107e. U Vojvodini se znalo kako se […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":464,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[21,30,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1063"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1063"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1063\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1064,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1063\/revisions\/1064"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/464"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}