{"id":1003,"date":"2019-09-01T12:56:19","date_gmt":"2019-09-01T10:56:19","guid":{"rendered":"http:\/\/gsigma.rs\/blog\/?p=1003"},"modified":"2019-09-01T12:56:19","modified_gmt":"2019-09-01T10:56:19","slug":"njegovo-bozanstvo-sladoled","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/njegovo-bozanstvo-sladoled\/","title":{"rendered":"NJEGOVO BO\u017dANSTVO – SLADOLED"},"content":{"rendered":"

Iako je ve\u0107 op\u0161tepoznato da se sladoled u mnogim zemljama jede i zimi, prava asocijacija na sladoled je \u2013 leto. Ili jo\u0161 bolje, asocijacija na leto je \u2013 sladoled.<\/p><\/blockquote>\n

Ima onih koji se ve\u0107 sa prvim prole\u0107nim sun\u010devim zracima, i prvim danima sa temperaturom iznad 18 stepeni, dohvate korneta, ali za ve\u0107inu, vreme za sladoled su prvi letnji, topli dani.<\/p>\n

Sve je po\u010delo a izgleda da \u0107e se i zavr\u0161iti sa Kinom.<\/p>\n

Kinezi su me\u0161ali led i mleko i tako se hladili kad je bilo vru\u0107e a sli\u010dno su radili i Stari Rimljani. Istorija bele\u017ei da je Neron <\/a>u led i mleko dodavao i seckano vo\u0107e.<\/p>\n

U Evropu je sladoled, kao i mnogo \u0161ta drugo, doneo Marko Polo.<\/p>\n

Industrijska proizvodnja sladoleda po\u010dinje u Americi u prvoj polovini XIX veka. I prva ma\u0161ina za sladoled<\/a> napravljena je u Americi ali je zato prvi kornet izumeo Italijan.<\/p>\n

Dugo se u poslasti\u010darnicama, koje su i danas najomiljenije mesto za u\u017eivanje u sladoledu, znalo za nekoliko ukusa: vanila, \u010dokolada, pun\u010d, malaga, limun, jagoda, eventualno malina.<\/p>\n

A onda je nastala eksplozija ukusa. Iako su \u010dokolada i vanila i dalje najomiljeniji ukusi sladoleda, danas ne znate kom carstvu da se privolite. Sladoledi od svih mogu\u0107ih vrsta vo\u0107a, pista\u0107a, le\u0161nika, tu je i ukus bajadere, ferero kuglica, nutele, kinder \u010dokolade, \u0161ampanjca\u2026<\/p>\n

Poslednjih godina sve su popularniji sladoledi sa neobi\u010dnim ukusom, na primer ukusom \u010dili papri\u010dice a u Kini je, ka\u017eu, ove godine bio hit sladoled sa ukusom se\u010duanskog bibera.<\/p>\n

Ta Kina je, pi\u0161u svetski mediji a nama preneo na\u0161 javni servis, budu\u0107e mega tr\u017ei\u0161te za sladoled jer su ga Kinezi kao vrhunsku letnju poslasticu tek nedavno otkrili.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te od milijardu stanovnika gladno je svega, pa i sladoleda, pa je ova industrija u ekspanziji.<\/p>\n

A da bi se tr\u017ei\u0161te zadovoljilo, pi\u0161e RTS, ukusi moraju biti potrefljeni.<\/p>\n

Zato su Kinezi uveli zanimanje \u2013 proba\u010d sladoleda. Osoba koja proba sladoled mora imati, ka\u017eu, \u201ezlatan jezik\u201c. To zna\u010di neverovatno istan\u010dano nepce koje mo\u017ee da oceni \u0161ta valja a \u0161ta ne valja.<\/p>\n

Proba\u010di, koji osim \u0161to rade i u\u017eivaju, kao jedan od ve\u0107ih problem navode \u010dinjenicu da su od silnog sladoleda po\u010deli da se goje.<\/p>\n

Leto nam je u gostima jo\u0161 mesec dana najvi\u0161e pa u\u017eivajte jo\u0161 malo u sladoledu: u kornetu, na \u0161tapi\u0107u, u porciji\u2026 Ukus izaberite sami.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako je ve\u0107 op\u0161tepoznato da se sladoled u mnogim zemljama jede i zimi, prava asocijacija na sladoled je \u2013 leto. Ili jo\u0161 bolje, asocijacija na leto je \u2013 sladoled. Ima onih koji se ve\u0107 sa prvim prole\u0107nim sun\u010devim zracima, i prvim danima sa temperaturom iznad 18 stepeni, dohvate korneta, ali za ve\u0107inu, vreme za sladoled […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1004,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[29,47],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1003"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1003"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1003\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1005,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1003\/revisions\/1005"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1004"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1003"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1003"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gsigma.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1003"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}